Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља.

Abstract

Рад представља сажет преглед развоја истраживања биљних вируса у Србији од самог почетка, тридесетих година 20. века, па све до да- нашњих дана. Откриће биљних вируса везује се за 1898. годину када је Мар- тинус Бејеринк (Martinus Beijerinck), проучавајући мозаик дувана, указао на нови свет нећелијских инфективних агенаса (contagium vivum fluidum). Науч- не прилике у Србији су биле такве да су тек 40 година касније започела про- учавања биљних вируса објављивањем рада Младена Јосифовића о мозаику, најштетнијој вирози шљиве. После Другог светског рата, Драгољуб Шутић, Вељко Николић и Митар Јордовић уводе научне експерименталне методе у истраживања вироза, чиме суштински постављају темеље проучавања биљ- них вируса код нас. Бавећи се различитим областима биљне вирусологије у протеклих готово осам деценија, бројни вирусолози у нашој земљи оства- рили су значајна достигнућа, од којих ће најважнија бити истакнута у овом раду. Посебне заслуге за развој биљне вирусологије свакако припадају Дра- гољубу Шутићу, који је кроз целокупно научно стваралаштво и образовање многих научних и стручних кадрова, дао немерљив допринос унапређењу здравља биља. Развој биљне вирусологије у нашој земљи није зависио само од општег напретка ове науке у свету, већ у великој мери и од услова за раз- вој научних истраживања. И поред релативно скромних услова који владају на научноистраживачкој сцени, рад биљних вирусолога у протеклом перио- ду подигао је квалитет истраживања трудећи се да достигне и не заостаје за квалитетом развијених земаља. Значајно искуство и знање стечено у деце- нијском раду у области биљне вирусологије били су, и сада су од непроцењи- вог значаја за пољопривредне произвођаче и њихову успешну производњу, за унапређење система и ефикасности карантинске и фитосанитарне службе и овлашћених дијагностичких лабораторија, испуњавање међународних фи- тосанитарних захтева у промету и размени биљног материјала и подизање угледа Србије. Иако је напредак биљне вирусологије у Србији покрио многе фундаменталне и практичне аспекте ове науке, очекује се наставак истражи- вања захваљујући развоју софистицираних техника молекуларне биологије и информационе технологије. Залог за сигурну будућност вирусологије у на- шој земљи је свакако и образовање и оспособљавање младих истраживача.

This is a concise review of the progress of plant virus research in Serbia from its very beginning in the 1930s until the present day. The discovery of plant viruses dates back to 1898 when Martinus Beijerinck, investigating the tobacco mosaic disease, pointed to a new world of non-cellular infectious agents (contagium vivum fluidum). Research circumstances in Serbia were such at the time that studies of plant viruses really began only some 40 years later with Mladen Josifović’s reports on mosaic, the most devastating viral disease of plum. After WWII, experimental methods for virus research were introduced by Dragoljub Šutić, Veljko Nikolić and Mitar Jordović, laying a foundation for studies of plant viruses in our country. Over the past nearly eight decades, numerous Serbian virologists have made significant contributions to various fields of plant virology, and the most important among them are highlighted in this paper. Dragoljub Šutić was undoubtedly a plant virologist of extraordinary merits in our country. His entire scientific career and education of many scientists and professionals have made an outstanding contribution to the advancement of plant health protection. The progress made in plant virology in our country did not depend only on global progress in that science around the world, but also significantly on conditions existing for scientific research in Serbia. Scientists have raised the quality of plant virus research over the past period, trying to keep the pace with achievements in developed countries, despite relatively limited resources that are available on the Serbian scientific research scene. Significant knowledge and experience gained over decades of work in the field of plant virology have been invaluable to farmers helping them improve their production, enhancing the system and efficiency of plant quarantine and phytosanitary services, as well as authorized diagnostic laboratories, in order to meet phytosanitary requirements in international trade and exchange of planting material, and so to build up Serbia’s reputation as a partner. Although plant virology in Serbia has advanced in many fundamental and practical aspects of this science, future research is expected to rely on sophisticated techniques of molecular biology and information technology. The force that drives forward plant virology in our country is certainly the education and training of generations of new researchers.