Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља.
Plant virology in Serbia – accomplishments, directions of development and significance for plant health improvement
Аутори
Крстић, БранкаПауновић, Светлана
Јаснић, Стеван
Мијатовић, Мирјана
Старовић, Мира
Кузмановић, Слободан
Делибашић, Горан
Милошевић, Драго
Јевремовић, Дарко
Милошевић, Драгана
Станковић, Ивана
Баги, Ференц
Остала ауторства
Шкорић, ДраганКонференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Рад представља сажет преглед развоја истраживања биљних
вируса у Србији од самог почетка, тридесетих година 20. века, па све до да-
нашњих дана. Откриће биљних вируса везује се за 1898. годину када је Мар-
тинус Бејеринк (Martinus Beijerinck), проучавајући мозаик дувана, указао на
нови свет нећелијских инфективних агенаса (contagium vivum fluidum). Науч-
не прилике у Србији су биле такве да су тек 40 година касније започела про-
учавања биљних вируса објављивањем рада Младена Јосифовића о мозаику,
најштетнијој вирози шљиве. После Другог светског рата, Драгољуб Шутић,
Вељко Николић и Митар Јордовић уводе научне експерименталне методе у
истраживања вироза, чиме суштински постављају темеље проучавања биљ-
них вируса код нас. Бавећи се различитим областима биљне вирусологије у
протеклих готово осам деценија, бројни вирусолози у нашој земљи оства-
рили су значајна достигнућа, од којих ће најважнија бити истакнута у овом
раду. Посебне заслуге за развој биљне вирусологије свакако... припадају Дра-
гољубу Шутићу, који је кроз целокупно научно стваралаштво и образовање
многих научних и стручних кадрова, дао немерљив допринос унапређењу
здравља биља. Развој биљне вирусологије у нашој земљи није зависио само од општег напретка ове науке у свету, већ у великој мери и од услова за раз-
вој научних истраживања. И поред релативно скромних услова који владају
на научноистраживачкој сцени, рад биљних вирусолога у протеклом перио-
ду подигао је квалитет истраживања трудећи се да достигне и не заостаје за
квалитетом развијених земаља. Значајно искуство и знање стечено у деце-
нијском раду у области биљне вирусологије били су, и сада су од непроцењи-
вог значаја за пољопривредне произвођаче и њихову успешну производњу,
за унапређење система и ефикасности карантинске и фитосанитарне службе
и овлашћених дијагностичких лабораторија, испуњавање међународних фи-
тосанитарних захтева у промету и размени биљног материјала и подизање
угледа Србије. Иако је напредак биљне вирусологије у Србији покрио многе
фундаменталне и практичне аспекте ове науке, очекује се наставак истражи-
вања захваљујући развоју софистицираних техника молекуларне биологије
и информационе технологије. Залог за сигурну будућност вирусологије у на-
шој земљи је свакако и образовање и оспособљавање младих истраживача.
This is a concise review of the progress of plant virus research in Serbia
from its very beginning in the 1930s until the present day. The discovery of plant
viruses dates back to 1898 when Martinus Beijerinck, investigating the tobacco
mosaic disease, pointed to a new world of non-cellular infectious agents (contagium
vivum fluidum). Research circumstances in Serbia were such at the time that
studies of plant viruses really began only some 40 years later with Mladen Josifović’s
reports on mosaic, the most devastating viral disease of plum. After WWII, experimental methods for virus research were introduced by Dragoljub Šutić,
Veljko
Nikolić and Mitar Jordović, laying a foundation for studies of plant viruses
in our country. Over the past nearly eight decades, numerous Serbian virologists
have made significant contributions to various fields of plant virology, and the
most important among them are highlighted in this paper. Dragoljub Šutić was
undoubtedly a plant virologist... of extraordinary merits in our country. His entire
scientific career and education of many scientists and professionals have made
an outstanding contribution to the advancement of plant health protection. The
progress made in plant virology in our country did not depend only on global
progress in that science around the world, but also significantly on conditions
existing for scientific research in Serbia. Scientists have raised the quality of plant
virus research over the past period, trying to keep the pace with achievements in
developed countries, despite relatively limited resources that are available on the
Serbian scientific research scene. Significant knowledge and experience gained
over decades of work in the field of plant virology have been invaluable to farmers
helping them improve their production, enhancing the system and efficiency
of plant quarantine and phytosanitary services, as well as authorized diagnostic
laboratories, in order to meet phytosanitary requirements in international trade
and exchange of planting material, and so to build up Serbia’s reputation as a partner.
Although plant virology in Serbia has advanced in many fundamental and
practical aspects of this science, future research is expected to rely on sophisticated
techniques of molecular biology and information technology. The force
that drives forward plant virology in our country is certainly the education and
training of generations of new researchers.
Кључне речи:
заштита биља / биљна вирусологија / историјски развој у Србији / plant protection / plant virology / historical development in SerbiaИзвор:
Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године, 2022, 33-52Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 205. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 21
Колекције
TY - CONF AU - Крстић, Бранка AU - Пауновић, Светлана AU - Јаснић, Стеван AU - Мијатовић, Мирјана AU - Старовић, Мира AU - Кузмановић, Слободан AU - Делибашић, Горан AU - Милошевић, Драго AU - Јевремовић, Дарко AU - Милошевић, Драгана AU - Станковић, Ивана AU - Баги, Ференц PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/16112 AB - Рад представља сажет преглед развоја истраживања биљних вируса у Србији од самог почетка, тридесетих година 20. века, па све до да- нашњих дана. Откриће биљних вируса везује се за 1898. годину када је Мар- тинус Бејеринк (Martinus Beijerinck), проучавајући мозаик дувана, указао на нови свет нећелијских инфективних агенаса (contagium vivum fluidum). Науч- не прилике у Србији су биле такве да су тек 40 година касније започела про- учавања биљних вируса објављивањем рада Младена Јосифовића о мозаику, најштетнијој вирози шљиве. После Другог светског рата, Драгољуб Шутић, Вељко Николић и Митар Јордовић уводе научне експерименталне методе у истраживања вироза, чиме суштински постављају темеље проучавања биљ- них вируса код нас. Бавећи се различитим областима биљне вирусологије у протеклих готово осам деценија, бројни вирусолози у нашој земљи оства- рили су значајна достигнућа, од којих ће најважнија бити истакнута у овом раду. Посебне заслуге за развој биљне вирусологије свакако припадају Дра- гољубу Шутићу, који је кроз целокупно научно стваралаштво и образовање многих научних и стручних кадрова, дао немерљив допринос унапређењу здравља биља. Развој биљне вирусологије у нашој земљи није зависио само од општег напретка ове науке у свету, већ у великој мери и од услова за раз- вој научних истраживања. И поред релативно скромних услова који владају на научноистраживачкој сцени, рад биљних вирусолога у протеклом перио- ду подигао је квалитет истраживања трудећи се да достигне и не заостаје за квалитетом развијених земаља. Значајно искуство и знање стечено у деце- нијском раду у области биљне вирусологије били су, и сада су од непроцењи- вог значаја за пољопривредне произвођаче и њихову успешну производњу, за унапређење система и ефикасности карантинске и фитосанитарне службе и овлашћених дијагностичких лабораторија, испуњавање међународних фи- тосанитарних захтева у промету и размени биљног материјала и подизање угледа Србије. Иако је напредак биљне вирусологије у Србији покрио многе фундаменталне и практичне аспекте ове науке, очекује се наставак истражи- вања захваљујући развоју софистицираних техника молекуларне биологије и информационе технологије. Залог за сигурну будућност вирусологије у на- шој земљи је свакако и образовање и оспособљавање младих истраживача. AB - This is a concise review of the progress of plant virus research in Serbia from its very beginning in the 1930s until the present day. The discovery of plant viruses dates back to 1898 when Martinus Beijerinck, investigating the tobacco mosaic disease, pointed to a new world of non-cellular infectious agents (contagium vivum fluidum). Research circumstances in Serbia were such at the time that studies of plant viruses really began only some 40 years later with Mladen Josifović’s reports on mosaic, the most devastating viral disease of plum. After WWII, experimental methods for virus research were introduced by Dragoljub Šutić, Veljko Nikolić and Mitar Jordović, laying a foundation for studies of plant viruses in our country. Over the past nearly eight decades, numerous Serbian virologists have made significant contributions to various fields of plant virology, and the most important among them are highlighted in this paper. Dragoljub Šutić was undoubtedly a plant virologist of extraordinary merits in our country. His entire scientific career and education of many scientists and professionals have made an outstanding contribution to the advancement of plant health protection. The progress made in plant virology in our country did not depend only on global progress in that science around the world, but also significantly on conditions existing for scientific research in Serbia. Scientists have raised the quality of plant virus research over the past period, trying to keep the pace with achievements in developed countries, despite relatively limited resources that are available on the Serbian scientific research scene. Significant knowledge and experience gained over decades of work in the field of plant virology have been invaluable to farmers helping them improve their production, enhancing the system and efficiency of plant quarantine and phytosanitary services, as well as authorized diagnostic laboratories, in order to meet phytosanitary requirements in international trade and exchange of planting material, and so to build up Serbia’s reputation as a partner. Although plant virology in Serbia has advanced in many fundamental and practical aspects of this science, future research is expected to rely on sophisticated techniques of molecular biology and information technology. The force that drives forward plant virology in our country is certainly the education and training of generations of new researchers. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године T1 - Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља. T1 - Plant virology in Serbia – accomplishments, directions of development and significance for plant health improvement SP - 33 EP - 52 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16112 ER -
@conference{ author = "Крстић, Бранка and Пауновић, Светлана and Јаснић, Стеван and Мијатовић, Мирјана and Старовић, Мира and Кузмановић, Слободан and Делибашић, Горан and Милошевић, Драго and Јевремовић, Дарко and Милошевић, Драгана and Станковић, Ивана and Баги, Ференц", year = "2022", abstract = "Рад представља сажет преглед развоја истраживања биљних вируса у Србији од самог почетка, тридесетих година 20. века, па све до да- нашњих дана. Откриће биљних вируса везује се за 1898. годину када је Мар- тинус Бејеринк (Martinus Beijerinck), проучавајући мозаик дувана, указао на нови свет нећелијских инфективних агенаса (contagium vivum fluidum). Науч- не прилике у Србији су биле такве да су тек 40 година касније започела про- учавања биљних вируса објављивањем рада Младена Јосифовића о мозаику, најштетнијој вирози шљиве. После Другог светског рата, Драгољуб Шутић, Вељко Николић и Митар Јордовић уводе научне експерименталне методе у истраживања вироза, чиме суштински постављају темеље проучавања биљ- них вируса код нас. Бавећи се различитим областима биљне вирусологије у протеклих готово осам деценија, бројни вирусолози у нашој земљи оства- рили су значајна достигнућа, од којих ће најважнија бити истакнута у овом раду. Посебне заслуге за развој биљне вирусологије свакако припадају Дра- гољубу Шутићу, који је кроз целокупно научно стваралаштво и образовање многих научних и стручних кадрова, дао немерљив допринос унапређењу здравља биља. Развој биљне вирусологије у нашој земљи није зависио само од општег напретка ове науке у свету, већ у великој мери и од услова за раз- вој научних истраживања. И поред релативно скромних услова који владају на научноистраживачкој сцени, рад биљних вирусолога у протеклом перио- ду подигао је квалитет истраживања трудећи се да достигне и не заостаје за квалитетом развијених земаља. Значајно искуство и знање стечено у деце- нијском раду у области биљне вирусологије били су, и сада су од непроцењи- вог значаја за пољопривредне произвођаче и њихову успешну производњу, за унапређење система и ефикасности карантинске и фитосанитарне службе и овлашћених дијагностичких лабораторија, испуњавање међународних фи- тосанитарних захтева у промету и размени биљног материјала и подизање угледа Србије. Иако је напредак биљне вирусологије у Србији покрио многе фундаменталне и практичне аспекте ове науке, очекује се наставак истражи- вања захваљујући развоју софистицираних техника молекуларне биологије и информационе технологије. Залог за сигурну будућност вирусологије у на- шој земљи је свакако и образовање и оспособљавање младих истраживача., This is a concise review of the progress of plant virus research in Serbia from its very beginning in the 1930s until the present day. The discovery of plant viruses dates back to 1898 when Martinus Beijerinck, investigating the tobacco mosaic disease, pointed to a new world of non-cellular infectious agents (contagium vivum fluidum). Research circumstances in Serbia were such at the time that studies of plant viruses really began only some 40 years later with Mladen Josifović’s reports on mosaic, the most devastating viral disease of plum. After WWII, experimental methods for virus research were introduced by Dragoljub Šutić, Veljko Nikolić and Mitar Jordović, laying a foundation for studies of plant viruses in our country. Over the past nearly eight decades, numerous Serbian virologists have made significant contributions to various fields of plant virology, and the most important among them are highlighted in this paper. Dragoljub Šutić was undoubtedly a plant virologist of extraordinary merits in our country. His entire scientific career and education of many scientists and professionals have made an outstanding contribution to the advancement of plant health protection. The progress made in plant virology in our country did not depend only on global progress in that science around the world, but also significantly on conditions existing for scientific research in Serbia. Scientists have raised the quality of plant virus research over the past period, trying to keep the pace with achievements in developed countries, despite relatively limited resources that are available on the Serbian scientific research scene. Significant knowledge and experience gained over decades of work in the field of plant virology have been invaluable to farmers helping them improve their production, enhancing the system and efficiency of plant quarantine and phytosanitary services, as well as authorized diagnostic laboratories, in order to meet phytosanitary requirements in international trade and exchange of planting material, and so to build up Serbia’s reputation as a partner. Although plant virology in Serbia has advanced in many fundamental and practical aspects of this science, future research is expected to rely on sophisticated techniques of molecular biology and information technology. The force that drives forward plant virology in our country is certainly the education and training of generations of new researchers.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године", title = "Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља., Plant virology in Serbia – accomplishments, directions of development and significance for plant health improvement", pages = "33-52", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16112" }
Крстић, Б., Пауновић, С., Јаснић, С., Мијатовић, М., Старовић, М., Кузмановић, С., Делибашић, Г., Милошевић, Д., Јевремовић, Д., Милошевић, Д., Станковић, И.,& Баги, Ф.. (2022). Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља.. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године Београд : Српска академија наука и уметности., 33-52. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16112
Крстић Б, Пауновић С, Јаснић С, Мијатовић М, Старовић М, Кузмановић С, Делибашић Г, Милошевић Д, Јевремовић Д, Милошевић Д, Станковић И, Баги Ф. Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља.. in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године. 2022;:33-52. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16112 .
Крстић, Бранка, Пауновић, Светлана, Јаснић, Стеван, Мијатовић, Мирјана, Старовић, Мира, Кузмановић, Слободан, Делибашић, Горан, Милошевић, Драго, Јевремовић, Дарко, Милошевић, Драгана, Станковић, Ивана, Баги, Ференц, "Биљна вирусологија у Србији – достигнућа, правци развоја и значај за унапређење здравља биља." in Заштита здравља биљака : зборник радова са научног скупа одржаног 27. октобра 2020. године : примљено на I скупу Одељења хемијских и биолошких наука од 18. фебруара 2022. године (2022):33-52, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_16112 .