Зет грчког цара. Источна политика
Son-in-law of the Greek Emperor. Eastern Policy
Само за регистроване кориснике
2022
Аутори
Пириватрић, СрђанОстала ауторства
Пириватрић, СрђанМарјановић-Душанић, Смиља
Поповић, Даница
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
,
Задужбина светог манастира Хиландара
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Размотрен је источни правац спољне политике краља Милутина, који је обухватао односе са владарима Римско-византијског царства у Константинопољу и Бугарског царства, укључујући и тамошње локалне господаре, као и са господарима татарске Златне хорде и Тесалије–дакле, државама које су, са изузетком татарске, припадале источно-хришћанском православном кругу. Нагласак је стављен на војне походе и брачне стратегије као главна средства политике, а посебно на краљеву женидбу кћерком византијског цара 1299. године која је из основа променила карактер односа две државе, зауставила његова значајна освајања у византијској Македонији и учинила да византијски цар постане важан чинилац односа у Српској краљевини.
The paper explores King Milutin’s foreign policy towards the East, which involved relations with the Byzantine-Roman emperors in Constantinople, the Bulgarian Empire and local potentates from these regions, the Golden Horde of the Tartars and the lords of Thessaly, i.e. the states that, with the exception of the Tatars, belonged to the Eastern Orthodox Christian sphere. The paper focuses on military force and marital strategy as the main tools of statecraft, and in particular on the king’s marriage to the daughter of the Byzantine emperor in 1299 which wrought fundamental changes to the character of relations between the two states, brought to an end the king’s significant conquests in Byzantine Macedonia and made the Byzantine emperor an important actor in relations within the Serbian lands themselves.
Кључне речи:
Стефан Урош II Милутин / Србија / спољна политика / Византијско царство / Андроник II / Бугарско царство / престолонаслеђе / Stefan Uroš II Milutin / Serbia / foreign policy / Byzantine Empire / Andronicus II / the Bulgarian empire / royal successionИзвор:
Свети краљ Милутин - владар на раскршћима светова, 2022, 109-144Издавач:
- Београд : Задужбина светог манастира Хиландара
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - CHAP AU - Пириватрић, Срђан PY - 2022 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15923 AB - Размотрен је источни правац спољне политике краља Милутина, који је обухватао односе са владарима Римско-византијског царства у Константинопољу и Бугарског царства, укључујући и тамошње локалне господаре, као и са господарима татарске Златне хорде и Тесалије–дакле, државама које су, са изузетком татарске, припадале источно-хришћанском православном кругу. Нагласак је стављен на војне походе и брачне стратегије као главна средства политике, а посебно на краљеву женидбу кћерком византијског цара 1299. године која је из основа променила карактер односа две државе, зауставила његова значајна освајања у византијској Македонији и учинила да византијски цар постане важан чинилац односа у Српској краљевини. AB - The paper explores King Milutin’s foreign policy towards the East, which involved relations with the Byzantine-Roman emperors in Constantinople, the Bulgarian Empire and local potentates from these regions, the Golden Horde of the Tartars and the lords of Thessaly, i.e. the states that, with the exception of the Tatars, belonged to the Eastern Orthodox Christian sphere. The paper focuses on military force and marital strategy as the main tools of statecraft, and in particular on the king’s marriage to the daughter of the Byzantine emperor in 1299 which wrought fundamental changes to the character of relations between the two states, brought to an end the king’s significant conquests in Byzantine Macedonia and made the Byzantine emperor an important actor in relations within the Serbian lands themselves. PB - Београд : Задужбина светог манастира Хиландара T2 - Свети краљ Милутин - владар на раскршћима светова T1 - Зет грчког цара. Источна политика T1 - Son-in-law of the Greek Emperor. Eastern Policy SP - 109 EP - 144 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15923 ER -
@inbook{ author = "Пириватрић, Срђан", year = "2022", abstract = "Размотрен је источни правац спољне политике краља Милутина, који је обухватао односе са владарима Римско-византијског царства у Константинопољу и Бугарског царства, укључујући и тамошње локалне господаре, као и са господарима татарске Златне хорде и Тесалије–дакле, државама које су, са изузетком татарске, припадале источно-хришћанском православном кругу. Нагласак је стављен на војне походе и брачне стратегије као главна средства политике, а посебно на краљеву женидбу кћерком византијског цара 1299. године која је из основа променила карактер односа две државе, зауставила његова значајна освајања у византијској Македонији и учинила да византијски цар постане важан чинилац односа у Српској краљевини., The paper explores King Milutin’s foreign policy towards the East, which involved relations with the Byzantine-Roman emperors in Constantinople, the Bulgarian Empire and local potentates from these regions, the Golden Horde of the Tartars and the lords of Thessaly, i.e. the states that, with the exception of the Tatars, belonged to the Eastern Orthodox Christian sphere. The paper focuses on military force and marital strategy as the main tools of statecraft, and in particular on the king’s marriage to the daughter of the Byzantine emperor in 1299 which wrought fundamental changes to the character of relations between the two states, brought to an end the king’s significant conquests in Byzantine Macedonia and made the Byzantine emperor an important actor in relations within the Serbian lands themselves.", publisher = "Београд : Задужбина светог манастира Хиландара", journal = "Свети краљ Милутин - владар на раскршћима светова", booktitle = "Зет грчког цара. Источна политика, Son-in-law of the Greek Emperor. Eastern Policy", pages = "109-144", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15923" }
Пириватрић, С.. (2022). Зет грчког цара. Источна политика. in Свети краљ Милутин - владар на раскршћима светова Београд : Задужбина светог манастира Хиландара., 109-144. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15923
Пириватрић С. Зет грчког цара. Источна политика. in Свети краљ Милутин - владар на раскршћима светова. 2022;:109-144. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15923 .
Пириватрић, Срђан, "Зет грчког цара. Источна политика" in Свети краљ Милутин - владар на раскршћима светова (2022):109-144, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15923 .