Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена
Constantine Porphyrogenitus and the Early History of the South Slavs
Књига (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Књига Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена производ је вишегодишњих истраживања историографског опуса цара Константина VII Порфирогенита и његове епохе, али и ране јужнословенске историје уопште. Подаци о Јужним Словенима које доноси Константин Порфирогенит у добро познатим делима, Књизи о церемонијама (De cerimoniis aulae byzantinae), О управљању царством (De administrando imperio), Животу Василијевом (Vita Basilii) и Спису о темама (De thematibus), јединствени су и посебни. У много чему они немају паралеле у византијској историографији, нити у делима претходне, или пак у делима потоње епохе. Подаци који се односе на Јужне Словене у византијској историографији пре Порфирогенитовог времена били су веома оскудни и тицали су се искључиво Словена у јужним деловима Балканског полуострва, који су били ближи средиштима византијске државе и друштва и под јачим и непосреднијим политичким утицајем Царства, али су и ти подаци били спорадични и не превише речити. Јужни Словени и...з северозападног дела Балканског полуострва пак остали су сасвим изван видокруга византијских историографа, усмерених на цариградску средину и окренутих непосредном деловању царева. У таквим околностима историографска делатност цара Константина VII Порфирогенита и његова дела права су прекретница, пошто доносе сразмерно велику количину изворних података за рану историју Јужних Словена, и то оних из далматинског залеђа. Управо због тог јасног раскорака са дотадашњом традицијом византијске историографије, податке о Јужним Словенима који се налазе у делима Константина Порфирогенита и онима насталим у његовом кругу било је потребно посматрати као засебан и својеврстан феномен.
Constantine, the only son of Leo VI the Wise (886–912), was born on 17 or 18 May 905 from the non-marital and later contentiously legitimized relationship between his father and Zoë Carbonopsina in the Purple Chamber of the Imperial Palace in Constantinople, which would give him the life-long epithet Porphyrogenitus or Porphyrogénnētos (“born in the purple”). In 908, shortly before his third birthday, he was crowned emperor and co-ruler to his father Leo VI and uncle Alexander. After the death of the former (912) and the latter (913), he became emperor and autokrátōr of the Rhomaioi. His reign was remarkably long (913–959), but he wielded true power for only 16 of those 45 years: from 913 to 920, his mother Zoë acted as his regent, and for the following 25 years (920–944), Constantine was but one of the sidelined co-emperors of his father-in-law Romanus I Lacapenus. Those years, however, proved decisive for his intellectual development, the fruits of which would come to the fore in his... extensive encyclopedic and, above all, historiographic opus, leaving an indelible mark on the period of his sole reign (post-944).
Кључне речи:
Константин Порфирогенит / 10. век / Јужни Словени / De administrando Imperio / Constantine Porphyrogenitus / 10th century / South SlavsИзвор:
2021, 50Издавач:
- Београд : Византолошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200171 (Византолошки институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200171)
Напомена:
- Књига је прихваћена за штампу на седници Одељења историјских наука САНУ, 24. новембра 2021. године и објављена захваљујући средствима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Колекције
Институција/група
Византолошки институт САНУ / Institute for Byzantine Studies SASATY - BOOK AU - Коматина, Предраг PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14610 AB - Књига Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена производ је вишегодишњих истраживања историографског опуса цара Константина VII Порфирогенита и његове епохе, али и ране јужнословенске историје уопште. Подаци о Јужним Словенима које доноси Константин Порфирогенит у добро познатим делима, Књизи о церемонијама (De cerimoniis aulae byzantinae), О управљању царством (De administrando imperio), Животу Василијевом (Vita Basilii) и Спису о темама (De thematibus), јединствени су и посебни. У много чему они немају паралеле у византијској историографији, нити у делима претходне, или пак у делима потоње епохе. Подаци који се односе на Јужне Словене у византијској историографији пре Порфирогенитовог времена били су веома оскудни и тицали су се искључиво Словена у јужним деловима Балканског полуострва, који су били ближи средиштима византијске државе и друштва и под јачим и непосреднијим политичким утицајем Царства, али су и ти подаци били спорадични и не превише речити. Јужни Словени из северозападног дела Балканског полуострва пак остали су сасвим изван видокруга византијских историографа, усмерених на цариградску средину и окренутих непосредном деловању царева. У таквим околностима историографска делатност цара Константина VII Порфирогенита и његова дела права су прекретница, пошто доносе сразмерно велику количину изворних података за рану историју Јужних Словена, и то оних из далматинског залеђа. Управо због тог јасног раскорака са дотадашњом традицијом византијске историографије, податке о Јужним Словенима који се налазе у делима Константина Порфирогенита и онима насталим у његовом кругу било је потребно посматрати као засебан и својеврстан феномен. AB - Constantine, the only son of Leo VI the Wise (886–912), was born on 17 or 18 May 905 from the non-marital and later contentiously legitimized relationship between his father and Zoë Carbonopsina in the Purple Chamber of the Imperial Palace in Constantinople, which would give him the life-long epithet Porphyrogenitus or Porphyrogénnētos (“born in the purple”). In 908, shortly before his third birthday, he was crowned emperor and co-ruler to his father Leo VI and uncle Alexander. After the death of the former (912) and the latter (913), he became emperor and autokrátōr of the Rhomaioi. His reign was remarkably long (913–959), but he wielded true power for only 16 of those 45 years: from 913 to 920, his mother Zoë acted as his regent, and for the following 25 years (920–944), Constantine was but one of the sidelined co-emperors of his father-in-law Romanus I Lacapenus. Those years, however, proved decisive for his intellectual development, the fruits of which would come to the fore in his extensive encyclopedic and, above all, historiographic opus, leaving an indelible mark on the period of his sole reign (post-944). PB - Београд : Византолошки институт САНУ T1 - Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена T1 - Constantine Porphyrogenitus and the Early History of the South Slavs VL - 50 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14610 ER -
@book{ author = "Коматина, Предраг", year = "2021", abstract = "Књига Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена производ је вишегодишњих истраживања историографског опуса цара Константина VII Порфирогенита и његове епохе, али и ране јужнословенске историје уопште. Подаци о Јужним Словенима које доноси Константин Порфирогенит у добро познатим делима, Књизи о церемонијама (De cerimoniis aulae byzantinae), О управљању царством (De administrando imperio), Животу Василијевом (Vita Basilii) и Спису о темама (De thematibus), јединствени су и посебни. У много чему они немају паралеле у византијској историографији, нити у делима претходне, или пак у делима потоње епохе. Подаци који се односе на Јужне Словене у византијској историографији пре Порфирогенитовог времена били су веома оскудни и тицали су се искључиво Словена у јужним деловима Балканског полуострва, који су били ближи средиштима византијске државе и друштва и под јачим и непосреднијим политичким утицајем Царства, али су и ти подаци били спорадични и не превише речити. Јужни Словени из северозападног дела Балканског полуострва пак остали су сасвим изван видокруга византијских историографа, усмерених на цариградску средину и окренутих непосредном деловању царева. У таквим околностима историографска делатност цара Константина VII Порфирогенита и његова дела права су прекретница, пошто доносе сразмерно велику количину изворних података за рану историју Јужних Словена, и то оних из далматинског залеђа. Управо због тог јасног раскорака са дотадашњом традицијом византијске историографије, податке о Јужним Словенима који се налазе у делима Константина Порфирогенита и онима насталим у његовом кругу било је потребно посматрати као засебан и својеврстан феномен., Constantine, the only son of Leo VI the Wise (886–912), was born on 17 or 18 May 905 from the non-marital and later contentiously legitimized relationship between his father and Zoë Carbonopsina in the Purple Chamber of the Imperial Palace in Constantinople, which would give him the life-long epithet Porphyrogenitus or Porphyrogénnētos (“born in the purple”). In 908, shortly before his third birthday, he was crowned emperor and co-ruler to his father Leo VI and uncle Alexander. After the death of the former (912) and the latter (913), he became emperor and autokrátōr of the Rhomaioi. His reign was remarkably long (913–959), but he wielded true power for only 16 of those 45 years: from 913 to 920, his mother Zoë acted as his regent, and for the following 25 years (920–944), Constantine was but one of the sidelined co-emperors of his father-in-law Romanus I Lacapenus. Those years, however, proved decisive for his intellectual development, the fruits of which would come to the fore in his extensive encyclopedic and, above all, historiographic opus, leaving an indelible mark on the period of his sole reign (post-944).", publisher = "Београд : Византолошки институт САНУ", title = "Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена, Constantine Porphyrogenitus and the Early History of the South Slavs", volume = "50", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14610" }
Коматина, П.. (2021). Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена. Београд : Византолошки институт САНУ., 50. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14610
Коматина П. Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена. 2021;50. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14610 .
Коматина, Предраг, "Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена", 50 (2021), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14610 .