Косово и Метохија у оквиру српског дијалекатског простора
Kosovo and Metohija in the framework of the Serbian dialect area
Апстракт
У формирању дијалекатске карте Србије значајно је уче-
ствовала јужна српска
покрајина, колевка двају екавских дијалеката, мигра-
цијама разнетих далеко на североисток: призренско-јужноморавског до Ста-
лаћа, а косовско-ресавског до Ђердапа. Одсуство неких особина преузетих
из албанског језика (изједначавање фонеме /љ/ у случајевима типа недеља и
/л/ испред предњих вокала у корист л, [недел,а, л,ето, л,ипа]) у говору насеље-
ника из Покрајине у другим деловима Србије говори о релативно скорашњем
присуству Албанаца на простору Косова и Метохије. Величина насељених
области и бројност носилаца дијалекатских типова донетих из Покрајине
говоре да је пресељеника било веома много. Представници косовско-мето-
хијске метанастазичке струје имали су запаженог удела у формирању демо-
графске слике и других делова Србије, а пре свега Шумадије. Највећи део
Моравске Србије покривају говори донети из Покрајине, а потомци досеље-
ника из колевке српске духовности и државности значајно су ...партиципира-
ли и у исписивању историје свога народа.
This paper sheds lightonthe impact of Kosovo and Metohija on the
formation of the Serbian dialect map. Originating from this province, two Ekavian
dialects made their way far to the north-east due to migrations: the Prizren-
South Morava dialect is spoken from the north up to Stalać, while the Kosovo-
Resava dialect is spokenin the areabounded by the Iron Gates. The shape and
size of these dialect areasprovide information onhow they were formed andon
how massive the migrations were. The absence of Albanian features in the idioms
spoken in Kosovo and Metohijain the vernaculars of migrants from this province
proves that the presence of Albanians in Kosovo and Metohija is of recent date.
The authorscrutinizes this issuein the context ofthe insufficiently noted factthat
thecrucial problems of the Serbian nation as a whole beganwhen the Ottomans
left the areaand when strategicresponsibilities for what happens on the crossroads
between the West and Eastern civilizations and cultu...res were cededto elements
which are one way or the other under the aegis of Vatican. The author looks at
the Great Migration of the Serbs under Patriarch Čarnojević in the same light;
the Migration testifies tothe fact that after the Battle of Kosovo, the population
density of Kosovo and Metohija, inhabited almost solely by Serbs, was sufficient for a large-scale migration, and at the same time, the number of the people
who stayed in the cradle of Serbian statehood and spirituality was sufficient to
disseminate two dialects far to the north-east. Furthermore, participantsof the
Kosovo-Metohija metanastasiccurrenthad a great impact on the formation of the
demographic chart of other parts of Serbia, primarily of Šumadija.
В статье речь идет о значительной доле Косова и Метохии в форми-
ровании диалектной карты Сербии. Вслед за миграциями населения, из
южного края до самого северо-востока рассеялись два экавских диалекта:
призренско-южноморавский до Сталача, а косовско-ресавский до Джерда-
па. Их конфигурация и территориальное распространение указывают на
способ их возникновения и несомненную массовость переселенцев. От-
сутствие черт албанского языка, вошедших в сербские краевые идиомы в
говоре переселенцев из края, свидетельствует о том, что на почву Косова и
Метохии албанцы прибыли недавно. Данную проблему автор рассматривает в контексте пока недастаточно замечаемого факта, что жизненно важ-
ные проблемы сербской нации в целом начались с уходом турков и предо-
ставлением стратегическогоконтроля над пространством, оказавшемся на
меже восточных и западных цивилизаций и культур, факторам, которые,
так или иначе, были под шинелью Ватикана. В этом соотношении автор до-
трагивается и Великого п...ереселения при Чарноевиче, свидетельствовавше-
гоо том, что три столетия после Косовской битвы плотность населения на
деле целиком сербского Космета была такой, что даже после так массового
переселения, в колыбели сербской духовности и государственности сохра-
нилось значительное число жителей, смогших перенести два диалекта на
северо-восток. Представители косовско-метохийской метанастазической
струи, между прочим, значительно повлияли на формирование демографи-
ческой карты и других частей Сербии, в первом ряду – Шумадии.
Кључне речи:
Косово и Метохија / миграције / призренско-јужноморавски дијалекат / косовско-ресавски дијалекат / косовско-метохијска метанастазичка струја / Kosovo and Metohija / Kosovo and Metohija / migrations / Prizren-South Morava dialect / Kosovo-Resava dialect / Kosovo-Metohija metanastasic current / Косово и Метохия / миграции / призренско-южноморавский диалект / косовско-ресавский диалект / косовско-метохийская метанастазическая струяИзвор:
Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, 2021, 23-32Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
- Београд : Институт за српски језик САНУ
- Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; ǂкњ. ǂ199. Председништво ; ǂкњ. ǂ17
Колекције
TY - CONF AU - Реметић, Слободан PY - 2021 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13831 AB - У формирању дијалекатске карте Србије значајно је уче- ствовала јужна српска покрајина, колевка двају екавских дијалеката, мигра- цијама разнетих далеко на североисток: призренско-јужноморавског до Ста- лаћа, а косовско-ресавског до Ђердапа. Одсуство неких особина преузетих из албанског језика (изједначавање фонеме /љ/ у случајевима типа недеља и /л/ испред предњих вокала у корист л, [недел,а, л,ето, л,ипа]) у говору насеље- ника из Покрајине у другим деловима Србије говори о релативно скорашњем присуству Албанаца на простору Косова и Метохије. Величина насељених области и бројност носилаца дијалекатских типова донетих из Покрајине говоре да је пресељеника било веома много. Представници косовско-мето- хијске метанастазичке струје имали су запаженог удела у формирању демо- графске слике и других делова Србије, а пре свега Шумадије. Највећи део Моравске Србије покривају говори донети из Покрајине, а потомци досеље- ника из колевке српске духовности и државности значајно су партиципира- ли и у исписивању историје свога народа. AB - This paper sheds lightonthe impact of Kosovo and Metohija on the formation of the Serbian dialect map. Originating from this province, two Ekavian dialects made their way far to the north-east due to migrations: the Prizren- South Morava dialect is spoken from the north up to Stalać, while the Kosovo- Resava dialect is spokenin the areabounded by the Iron Gates. The shape and size of these dialect areasprovide information onhow they were formed andon how massive the migrations were. The absence of Albanian features in the idioms spoken in Kosovo and Metohijain the vernaculars of migrants from this province proves that the presence of Albanians in Kosovo and Metohija is of recent date. The authorscrutinizes this issuein the context ofthe insufficiently noted factthat thecrucial problems of the Serbian nation as a whole beganwhen the Ottomans left the areaand when strategicresponsibilities for what happens on the crossroads between the West and Eastern civilizations and cultures were cededto elements which are one way or the other under the aegis of Vatican. The author looks at the Great Migration of the Serbs under Patriarch Čarnojević in the same light; the Migration testifies tothe fact that after the Battle of Kosovo, the population density of Kosovo and Metohija, inhabited almost solely by Serbs, was sufficient for a large-scale migration, and at the same time, the number of the people who stayed in the cradle of Serbian statehood and spirituality was sufficient to disseminate two dialects far to the north-east. Furthermore, participantsof the Kosovo-Metohija metanastasiccurrenthad a great impact on the formation of the demographic chart of other parts of Serbia, primarily of Šumadija. AB - В статье речь идет о значительной доле Косова и Метохии в форми- ровании диалектной карты Сербии. Вслед за миграциями населения, из южного края до самого северо-востока рассеялись два экавских диалекта: призренско-южноморавский до Сталача, а косовско-ресавский до Джерда- па. Их конфигурация и территориальное распространение указывают на способ их возникновения и несомненную массовость переселенцев. От- сутствие черт албанского языка, вошедших в сербские краевые идиомы в говоре переселенцев из края, свидетельствует о том, что на почву Косова и Метохии албанцы прибыли недавно. Данную проблему автор рассматривает в контексте пока недастаточно замечаемого факта, что жизненно важ- ные проблемы сербской нации в целом начались с уходом турков и предо- ставлением стратегическогоконтроля над пространством, оказавшемся на меже восточных и западных цивилизаций и культур, факторам, которые, так или иначе, были под шинелью Ватикана. В этом соотношении автор до- трагивается и Великого переселения при Чарноевиче, свидетельствовавше- гоо том, что три столетия после Косовской битвы плотность населения на деле целиком сербского Космета была такой, что даже после так массового переселения, в колыбели сербской духовности и государственности сохра- нилось значительное число жителей, смогших перенести два диалекта на северо-восток. Представители косовско-метохийской метанастазической струи, между прочим, значительно повлияли на формирование демографи- ческой карты и других частей Сербии, в первом ряду – Шумадии. PB - Београд : Српска академија наука и уметности PB - Београд : Институт за српски језик САНУ PB - Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини C3 - Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије T1 - Косово и Метохија у оквиру српског дијалекатског простора T1 - Kosovo and Metohija in the framework of the Serbian dialect area T1 - Косово и Метохия в рамках сербского диалектного пространства SP - 23 EP - 32 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13831 ER -
@conference{ author = "Реметић, Слободан", year = "2021", abstract = "У формирању дијалекатске карте Србије значајно је уче- ствовала јужна српска покрајина, колевка двају екавских дијалеката, мигра- цијама разнетих далеко на североисток: призренско-јужноморавског до Ста- лаћа, а косовско-ресавског до Ђердапа. Одсуство неких особина преузетих из албанског језика (изједначавање фонеме /љ/ у случајевима типа недеља и /л/ испред предњих вокала у корист л, [недел,а, л,ето, л,ипа]) у говору насеље- ника из Покрајине у другим деловима Србије говори о релативно скорашњем присуству Албанаца на простору Косова и Метохије. Величина насељених области и бројност носилаца дијалекатских типова донетих из Покрајине говоре да је пресељеника било веома много. Представници косовско-мето- хијске метанастазичке струје имали су запаженог удела у формирању демо- графске слике и других делова Србије, а пре свега Шумадије. Највећи део Моравске Србије покривају говори донети из Покрајине, а потомци досеље- ника из колевке српске духовности и државности значајно су партиципира- ли и у исписивању историје свога народа., This paper sheds lightonthe impact of Kosovo and Metohija on the formation of the Serbian dialect map. Originating from this province, two Ekavian dialects made their way far to the north-east due to migrations: the Prizren- South Morava dialect is spoken from the north up to Stalać, while the Kosovo- Resava dialect is spokenin the areabounded by the Iron Gates. The shape and size of these dialect areasprovide information onhow they were formed andon how massive the migrations were. The absence of Albanian features in the idioms spoken in Kosovo and Metohijain the vernaculars of migrants from this province proves that the presence of Albanians in Kosovo and Metohija is of recent date. The authorscrutinizes this issuein the context ofthe insufficiently noted factthat thecrucial problems of the Serbian nation as a whole beganwhen the Ottomans left the areaand when strategicresponsibilities for what happens on the crossroads between the West and Eastern civilizations and cultures were cededto elements which are one way or the other under the aegis of Vatican. The author looks at the Great Migration of the Serbs under Patriarch Čarnojević in the same light; the Migration testifies tothe fact that after the Battle of Kosovo, the population density of Kosovo and Metohija, inhabited almost solely by Serbs, was sufficient for a large-scale migration, and at the same time, the number of the people who stayed in the cradle of Serbian statehood and spirituality was sufficient to disseminate two dialects far to the north-east. Furthermore, participantsof the Kosovo-Metohija metanastasiccurrenthad a great impact on the formation of the demographic chart of other parts of Serbia, primarily of Šumadija., В статье речь идет о значительной доле Косова и Метохии в форми- ровании диалектной карты Сербии. Вслед за миграциями населения, из южного края до самого северо-востока рассеялись два экавских диалекта: призренско-южноморавский до Сталача, а косовско-ресавский до Джерда- па. Их конфигурация и территориальное распространение указывают на способ их возникновения и несомненную массовость переселенцев. От- сутствие черт албанского языка, вошедших в сербские краевые идиомы в говоре переселенцев из края, свидетельствует о том, что на почву Косова и Метохии албанцы прибыли недавно. Данную проблему автор рассматривает в контексте пока недастаточно замечаемого факта, что жизненно важ- ные проблемы сербской нации в целом начались с уходом турков и предо- ставлением стратегическогоконтроля над пространством, оказавшемся на меже восточных и западных цивилизаций и культур, факторам, которые, так или иначе, были под шинелью Ватикана. В этом соотношении автор до- трагивается и Великого переселения при Чарноевиче, свидетельствовавше- гоо том, что три столетия после Косовской битвы плотность населения на деле целиком сербского Космета была такой, что даже после так массового переселения, в колыбели сербской духовности и государственности сохра- нилось значительное число жителей, смогших перенести два диалекта на северо-восток. Представители косовско-метохийской метанастазической струи, между прочим, значительно повлияли на формирование демографи- ческой карты и других частей Сербии, в первом ряду – Шумадии.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности, Београд : Институт за српски језик САНУ, Косовска Митровица : Филозофски факултет Универзитета у Приштини", journal = "Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије", title = "Косово и Метохија у оквиру српског дијалекатског простора, Kosovo and Metohija in the framework of the Serbian dialect area, Косово и Метохия в рамках сербского диалектного пространства", pages = "23-32", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13831" }
Реметић, С.. (2021). Косово и Метохија у оквиру српског дијалекатског простора. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије Београд : Српска академија наука и уметности., 23-32. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13831
Реметић С. Косово и Метохија у оквиру српског дијалекатског простора. in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије. 2021;:23-32. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13831 .
Реметић, Слободан, "Косово и Метохија у оквиру српског дијалекатског простора" in Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије (2021):23-32, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13831 .
Related items
Showing items related by title, author, creator and subject.
-
А Shift in Ethics : Serb/Albanian Conflict in the Vernacular Discourse of a Conjurer from Kosovo
Ilić (Mandić), Marija (Wiesbaden : Harrasowitz Verlag, 2007) -
Судбина флексије именица косовско-метохијских призренско-јужноморавских говора / The Destiny of Noun Inflection in Prizren – South Morava Vernaculars of Kosovo and Metohija
Младеновић, Радивоје (Београд : Српска академија наука и уметности, 2019) -
Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у светлу савремених теорија о културној баштини
Павличић, Јелена (Београд : Српска академија наука и уметности, 2019)