Кључни подаци о образовању у Србији

Abstract

Ова публикација садржи одабране кључне податке о образовању у Репубици Србији. Учињен је покушај да се на једном месту прикупе најважнији показатељи о образовању како би се ова изузетно значајна област објективно сагледала у целини. Публикација садржи следеће: • Капацитете и учинке система образовања у Србији; • Податке о школској спреми становништа Србије (тј. нивоу образовања од раслог становништа старијег од 15 година); • Податке о обухвату образовањем различитих узрасних група становништва; • Резултате објективних систематских испитивања образовних постигнућа за оне делове становништа за које постоје такви резултати и индикативне на лазе за делове становништва за које такви резултати не постоје. Сажетим коментарима који прате приказане податке настојали смо да успостави мо везе између појединих аспеката образовања и да податке протумачимо у светлу најновијих истраживања и најбољих међународних искустава. Уз табеле и графиконе дати су коментари који непосредно проистичу из изложених података, док се свако поглавље завршава закључцима који се на њега односе. Коментари и закључци по поглављима садрже интерпретације изнетих података, али не и генерализације и екстраполације које би се из њих могле извести. Далеко сежнији закључци и екстраполације података изнетих у овој публикацији биће изведе ни у излагањима на скупу „Образовање: стање, перспективе и улога у развоју Србије“, Стратешки правци развоја Србије у XXI веку – други циклус, САНУ 2021, за који је и при премљена ова публикација. Ова публикација не садржи неке од важних аспектата образовања, као што су његово финансирање, управљање образовним системом (степен централизације/де централизације), наставне планове и програме (курикулум), политику школских уџбе ника, професионални развој наставника, дигитализацију у образовању, итд. Овe компо ненте образовне политике зависе од приступа државе образовању и њихово детаљније анализирање би требало да буде предмет посебне студије. При састављању ове публикације коришћени су само званични извори података, и то: • Званична база података Републичког завода за статистику (даље у тексту: РЗС); • DevInfo база података; • Министарствo просвете, науке и технолошког развоја (даље у тексту: МПНТР); • Завод за унапређивање образовања и васпитања (даље у тексту: ЗУОВ); • EUROSTAT, Education and Training; • Национални репозиториј докторских теза (даље у тексту: NaRDuS) • Serbia: Multiple Indicator Cluster Survey 2019 (даље у тексту: MICS) – Србија: Истраживање вишеструких показатеља 2019; • Национално тело за акредитацију и проверу квалитета (даље у тексту: НАТ); • Завод за вредновање квалитета у образовању и васпитању (даље у тексту: ЗВКОВ); • Завод за вредновање квалитета у образовању и васпитању (даље у тексту: ЗВКОВ); • Међународни системи за оцењивање образовних постигнућа ученика: PISA (Programme for International Student Assessment – Програм међународног те стирања ученика); • TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study – Тенденције у међународном испитивању постигнућа из математике и природних наука); • Фондација Темпус; • Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку (КоБСОН). Где год је било могуће вршена је и компаративна провера података из различи тих извора. Публикација има пет одељака: 1. Капацитети система образовања Републике Србије; 2. Школска спрема становништва Србије старијег од 15 година; 3. Учинци система образовања Републике Србије; 4. Образовна постигнућа ученика на неким нивоима образовања; 5. Образовање у Републици Србији: завршни осврт и закључци. Надамо се да ће ова публикација бити драгоцено сведочанство о стању образо вања у Србији, али и подстицај да се установи његово систематско статистичко и квалитативно праћење које би благовремено указивало на странпутице и давало јасне назнаке о правцима у којима би оно требало да буде организовано.