Језик и стварна права жена

Abstract

Последњих недеља пажњу језикословаца заокупља текст дела новоусвојеног Закона о родној равноправности који се односи на употребу „родно сензитивног језика“, при чијој припреми и реализацији нису консултовани језички стручњаци, односно србисти. Иако је Одбор за стандардизацију српског језика и раније у више наврата издавао своја саопштења о овим питањима (в. Списе Одбора за стандардизацију 2011, одлука бр. 60, па надаље), препоруке и научно утемељене чињенице остале су неразматране, а претходна јавна научна расправа заобиђена. Овом приликом ћу се трудити да не понављам научне аргументе о којима су многе колеге србисти говорили и писали, већ ћу издвојити неколико ставки за које сматрам да завређују пажњу.