О приповедачком презенту и његовој дијалекатској подлози у Божовићевим наративним текстовима из Ибарског Колашина

Abstract

У раду биће усмерена пажња на употребну диференцијалност две аспекатске варијанте презента као наративно употребљеног глаголског облика на примеру ексцерпиране грађе из путописа Григорија Божовића – За робовања и Гредом. Са синтаксостилистичког и синтаксичко-семантичког аспекта, укључујући и психолингвистичке моменте, издвојићемо и објасни ти карактер временски транспонованог презента у обележавању прошлих радњи. Са становишта дијалектологије, покушаћемо да анализом презента у наративној употреби прикажемо у коликој мери je оваква служба презента присутна у говору Божовићевих ликова и које контекстуалне околности мотивишу наративну употребу. Осим тога, настојаћемо да утврдимо коли ко се стање добијено анализом подудара са стањем у суседним идиомима зетско-сјеничког дијалекта или ће се показати да добијена слика представља специфичност говора Ибарског Колашина. У фокусу истраживања неће бити реченични ниво већ ниво дискурса, јер он омогућава аспектуално шира проучавања.

This paper is focused on the usage differentiation of the two present tense aspect variants, as a narrative-used verb form, on the example of the excerpts from the travel writings of Grigorije Bozovic, entitled “Za robovanja” i “Gredom”. From the syntax-stylistic and syntax-semantic aspects, including the psycholinguis tic moments, the character of time-transposed present tense in the expressing past actions is singled out and explained. From the standpoint of dialectology, it is shown to what extent the narrative usage of the present tense in the Bozovic’s characters speech is represented and by what context occasions it is motivated. Apart from this, it is found out how the state noted by the analysis corresponds with the one in the neighboring idioms of zetsko-sjenicki dialect, how the obtained survey represents the specific quality of the Ibarski Kolasin speech, and how much the narrative pres ent tense is characteristic for the contemporary Serbian language. The stress of this research is not put on the sentence level, but on the discourse level, because it enables broader study from the point of view of an aspect.