Боје и човекова телесност и емоционални свет

Abstract

With this paper we want to point out how rich is semantic potential of nominations for the colors in the three domains of use: in the language of folklore, poetic language and conversational language, where we have established expressions, terms and idioms. We will limit ourselves only to the human and his psychophysical world.  erefore we will use the method of separation of lexical-semantic variants and determination of mechanisms of semantic transformations. Prototypicality and symbolism of colors will be determined in relation to contemporary interpretations of color from the standpoint of psychoanalysis and with references to Slavic mythology.

Овим радом желимо да укажемо на то колико је богат семантички потенцијал номинација за боје у српском језику у трима доменима употребе: у језику фолклора, поетском језику и разговорном језику, где су анализирани устаљени изрази, термини и идиоми. Ограничићемо се само на човека и на његов психофизички свет. Користићемо се методом издвајања лексичко-семантичких варијанти и одређивања механизама семантичких трансформација. Прототипичност и симболику боја одређиваћемо у односу на савремена тумачења боја и са становишта психоанализе и са освртима на словенску митологију.