Митопоетика романтичарске љубави и страсти у Кочиној крајини

Abstract

У раду се анализира поетика љубави и страсти у Кочиној крајини (1863), кроз проналажење паралела са структуром и поетиком одговарајућих митова. Мит о борби громовника и змаја (змије), односно домаћа транспозиција датог мита у Јастребачки пантеон по Сретену Петровићу, препознаје се као подтекст Ђорђевићевог романа. У контексту романтичних заплета то затим утиче на поделу ликова на светле и тамне, и на стварање одговарајућих љубавних троуглова према предлошцима у миту. На плану индивидуалних љубави у односу парова јунака, дејствоваће мит који слави страст као израз страдања насупрот идеји брачне љубави и прокреативног принципа (Дени де Ружмон, Љубав и Запад). У романтичарским топосима унутар те митске струје, уочавају се основни елементи љубави како је у Љубав као страст дефинише Никлас Луман: страст као парадоксално осећање које себе одржава једино путем спољашњих препрека, ексцес као мера љубавног понашања, некомуникативност као облик комуникативности одговарајуће за интимност.

The paper analyzes the poetics of romantic love and passion in the novel Kočina krajina (1863) by finding parallels with two mythical themes. First, the myth of the battle of thunder god and dragon (snake) and its domestic transposition in the “Jastrebački panteon” (Sreten Petrovic), is recognized as a subtext of Đorđević’s novel. That myth, in the context of romantic plot in the novel, influences the division of characters into light and dark ones, and the creation of appropriate love triangles according to the patterns in the myth. Also, that myth is connected with the ritual cycle of the year, so it underlines the idea of revival of nature, which is symbolically connected with restoring the state. A different myth that celebrates passion as an expression of suffering and yearning for death, versus the idea of marital love and procreative principle (Denis de Rougemont, Love in the Western World) will act on the subject of individual romantic rela tionships. Within that myth, we recognize the romantic toposes of the basic elements of amour passion as defined in Love as Passion by Niklas Luhmann: passion as a paradoxical feeling that exists only through external obstacles; excess as a criteria of passionate love behaviour; incom municability as a form of communication appropriate to intimacy. In the end, these two myths, the myth that celebrates life and the myth that secretly celebrates dualistic denial of life in matter, are joined together in the epilogue of the novel, where the idea of love for the motherland and for loving partner is literary transmitted to the specific romantic myth that celebrates the ideal of freedom and the independence of the Serbian nation.