Симетрија антонимске везе придева српског језика у тесту контролисаних асоцијација

Abstract

Предмет овог рада је симетрија антонимских парова у погледу јачине везе, тј. да ли су чланови антонимског пара реципрочно повезани, и да ли су повезани у истој мери у оба смера. Будући да многи речници антонимске парове обрађују асиметрично, тј. да је релативно мали проценат антонима упућен реципрочно, а истраживања нису сасвим једногласна око тога да ли је семантичка веза међу речима симетрична, у раду се користи грађа од 394 антонимска пара из Асоцијативног речника придевских антонима и супротности српског језика. Њиховим поређењем показало се да се антонимски парови међусобно разликују у погледу симетрије, а најчешћи разлог изостанка симетрије јесте постојање алтернативних блискозначних антонимских лексема у језичком систему. У неким случајевима један од алтернативних антонима има шире значење или ширу колокацијску спојивост од другог, док се у неким случајевима алтернативни антоними распоређују на различитим местима замишљене значењске скале. Знатно ређе до асиметрије долази услед релативно уједначене вероватноће значења придева, при чему се датим значењима могу приписати различити несинонимни антоними. Аутор предлаже различите лексикографске поступке (нпр. позиција и редослед приписаних антонима) при обради различитих типова антонимије.

The subject of this paper is the symmetry of antonym pairs in terms of associative relation, i.e. whether the members of the antonym pair are reciprocally related, and whether they are related to the same extent in both directions. Since many dictionaries present antonym pairs asymmetrically, i.e. relatively small percentage of antonyms are reciprocally presented, and researchers are not entirely unanimous about whether the semantic connection between words is symmetrical, in this paper we analyse 394 antonym pairs from Associative Dictionary of Adjective Antonyms and the Opposites of the Serbian Language. Their comparison showed that antonym pairs differ from each other in terms of symmetry. The most common reason for the lack of symmetry is the existence of alternative antonyms for a lexeme, either mutually synonymous or of similar meaning (e.g. suv – mokar/ vlažan [dry – damp/wet]). Also, in some cases one of the antonymic alternatives is of a broader meaning or a wider collocational compatibility than the other (e.g. dobar – loš/zao [good – bad/evil]), while in other cases the alternative antonyms are arranged in different places of the imagined meaning scale (vreo – hladan/leden [hot – cold/icy]; budući – prošli/sadašnji [future – past/present]). Much less often, asymmetry occurs due to the relatively similar probability of the meaning of adjectives, where different nonsynonymous antonyms can be attributed to the given meanings (redak – gust/čest [rare – dense/common]). The author proposes different lexicographic procedures (i.e. the positions and order of ascribed antonyms) in dealing with different cases of antonymy.