Видови лексичке регулације међуреченичне каузалне корелације

Abstract

Obwohl es sich im Falle der Kausalität um eine objektive Kategorie handelt, in dieser Arbeit wollen wir auf diejenigen Beispiele zurückweisen, bei denen die subjektive Wahrnehmung einer kausalen Beziehung in einem Geschehen die entscheidende Rolle spielt. Diese subjektive Perspektive ist im Satz durch die Einführung von Modalwörtern in der Funktion von kausalen Regulatoren ausgedrückt worden, wie z. B. zwecklos, sinnlos usw. Nur durch die Einführung geeigneter kausaler Regulatoren können zwei Geschehen in Grund-Konsequenz-Verbindung zusammengebracht werden: Du bist um sonnst gekommen, ich bin schon fertig. Eine derartige Möglichkeit ein Geschehen zu verstehen lässt sich auf verschieden syntaktischen Ebenen auszudrücken.

Иако је реч о категори ји подложној објективној и емпиријској прове ри, у овоме раду намеравамо да укажемо на примере у којима долази до изражаја субјективна перцепција односа каузалне међузависности међу одговарајућим појавама и процесима, при чему се компонента субјекитивности изражава увођењем одговарајућих модалних речи у функ ци ји каузалних регулатора, попут прилога и прилошких израза типа без разлога, узалуд итд., као у примеру Узалуд је чека јер она неће доћи. По следњи пример указује да се тек увођењем одговарајућих каузалних регулатора међу саодносним реченицама може успоставити узрочно-последична веза – стога што узрок не регулише ток рад ње, већ се њим неутралише н њена сврсисходност. С друге стране, каузалним регулатором типа без разлога наглашава се да радња узрочне реченице не може или не треба да буде ствар ни узрок последичне радње, као у примеру Љутиш се без разлога јер сам се само шалио. Овај вид каузалне регулације, успостављен на хипотаксичком и паратаксичком нивоу, у фокусу је овога истраживања.