Стојан Новаковић и Грци : грчке перцепције о Стојану Новаковићу

Abstract

На Балкану, у позном 19. веку, где су велики друштвени и политички покрети и даље били у зачетку и прилично неуобичајени, покретачка снага политичког живота била је личност и визија политичких предводника. Стојан Новаковић је, без сумње, био један од најутицајнијих политичких фигура свог времена, на Балкану. Грцима је био познат као умерен државник и одличан дипломата са којим је грчка влада могла да постигне договор у вези са питањем зона одредница које су биле од утицаја у Македонији. Такође је био познат као угледан научник и византолог. Имајући у виду грчку славенофобију у касном 19. и раном 20. веку, однос Стојана Новаковића и његових веза са својим грчким колегама истиче се као још изузетнији.

Stojan (Kosta) Novaković lived and acted in the period of fierce Greco-Slavic mistrust in the Balkans. In his studies and articles, he often fiercely criticized helenocentric policy of Ecumenical Patriarchate, especially in the moment when anti-Slavic syndrome among Greek political and intellectual elite was reaching stage of psychosis. However, the relations between the two sides were still characterized by mutual respect. In the eyes of Greeks, Novaković was seen as a reliable partner, with whom the Greek government could negotiate the delineating zones of interest, while Novaković himself saw the reaching of Greco-Serbian agreement as a cornerstone of a broader Balkan coalition.