Економика постсоцијалистичког здравства

Abstract

Решавање економских проблема у здравственом систему у периоду друштвеног преображаја у земљама бившег социјализма – и у Србији током последње две деценије – отежавала је њихова удруженост с другим тешкоћама које иначе прате процес крупних друштвених промена. Преко одабраног скупа параметара, стање у здравственом систему Србије упоређено је у овом осврту са здравственим системима других земаља. У Србији, као и у другим бившим социјалистичким земљама смртност становништва услед кардиоваскуларних обољења на вишем је нивоу у односу на западноевропске земље. Кардиоваскуларне болести представљају не само знатан социомедицински проблем, оне су и знатан економски терет за друштвену заједницу. Њихова превенција као и превенција осталих масовно распрострањених обољења попут малигних, дијабетеса и других заслужује да буде узета у обзир при дефинисању циљева највишег приоритета здравствене политике у наредном периоду. У том случају би и методи финансирања здравствене заштите требало да буду томе прилагођени – да обезбеде широку доступност и правовременост здравствене заштите, и остварење права на здравље.

The resolution of economic problems in the health care system during the social transition period in former socialist countries – including Serbia in the last two decades – has been hindered by their connection to other difficulties that usually accompany processes of major social changes. Using a selected set of parameters, the paper compares the state of the health care system in Serbia to health care systems in other countries. In Serbia, as in other ex-socialist countries, general population mortality due to cardiovascular diseases is considerably higher than in Western European countries. Cardiovascular diseases are not only a large socio-medical problem: they are also a considerable economic burden for the community. Their prevention, and the prevention of other widespread diseases, such as malignant diseases, diabetes and others, needs to be considered when setting high-priority aims and formulating health care policies in the coming period. In the process, methods of health care funding should be appropriately adapted, to ensure the universal availability and timeliness of health care, including the human right to health.