Узроци глобалне економске кризе и њене политичке последице

Abstract

Главни симптоми (а и узроци) финансијске и економске кризе су: снажан економски неутемељен раст цена некретнина и сировина, убрзано задуживање захваљујући вештачки одржаваним ниским каматним стопама, дерегулација, која се испољила и кроз могућност снажног повећања дужничког терета, лош рад рејтинг агенција, нетранспарентност рада банака и неравнотежни распоред глобалне штедње. Криза је довела до прерасподела економски моћи која је отпочела када су Кина и извознице нафте акумулирале огромне количине, пре свега, америчких обвезница. Тренутна финансијска и економска криза поставља питање да ли су САД у релативном паду, посебно у економској области . Чини се да ће САД и даље остати технолошки супериорне али и мање ефикасне због коришћења асиметричних стратегија других. Тренд ка већој дифузији ауторитета и моћи ће се убрзати због развоја нових глобалних играча, појачавања институционалних дефицита, потенцијалне експанзије регионалних блокова и ојачане улоге недржавних актера и мрежа.

The main symptoms (as well as causes) of the financial and economic crisis are: a strong (economically unfounded) increase of real estate and raw materials prices, accelerating debt due to artificially maintained low interest rates, deregulation, which was also manifested through the ability to strongly increase the debt burden (uneven distribution of global savings, which is creating pressure on the price of assets in the U.S.), poor performance of rating agencies, non-transparency of banks and an uneven distribution of global savings. The crisis has led to a redistribution of economic power, which began when China and oil exporting countries accumulated vast amounts of bonds, especially U.S. Treasury bonds. The current financial and economic crisis raises the question as to whether the U.S. is in a state of relative decline, especially in the economic field. It seems that the U.S. will remain technologically superior but less efficient as a result of others’ asymmetric strategies. The trend toward a greater diffusion of authority and power is likely to accelerate because of the emergence of new global players, worsening institutional deficits, the potential expansion of regional blocs, and the enhanced role of nonstate actors and networks.