Немоћ монетарне политике у условима светске финансијске и економске кризе
The powerlessness of monetary policy under the conditions of the global financial and economic crisis
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Спремност централних банака у развијеним индустријским земљама да у банкарски сектор, без ограничења, упумпају ликвидности колико треба, како би предупредиле слом
финансијског система један је од облика државног интервенционизма у монетарно-кредитној сфери по избијању светске финансијске и економске кризе 2007‒2010. Да би утицале на повећање
агрегатне тражње и оживљавање привредне активности, неке од њих, попут Фед-а, не само да су
водиле политику нултих каматних стопа, већ су масовно куповале хартије од вредности, чак и
корпоративног сектора, што је било незамисливо пре кризе. Самим тим, мало шта је остало од
оригиналне доктрине Беџота (Bagehot) која се односи на функцију централне банке као „зајмодавца у последњој истанци”. Уместо старања само о ликвидности, централне банке су преузеле
функцију да брину о солвентности банкарског и укупног финансијског система. Импликације су
далекосежне: прво, плаћање цене за лошу регулативу и доминацију неолибералног приступа у економији виши...м стопама инфлације и вишим каматним стопама у будућности; друго, опасност да
се прошири круг земаља које нису способне да сервисирају спољни дуг или су пред банкротством;
треће, спорији излазак из кризе Србије и других земаља које су ван Европске уније, итд.
One of the forms of state interventions in the monetary-credit sphere after the
breakout of the global financial and economic crisis in 2007–2010, has been the readiness of central
banks in developed countries to boost the banking sector with as much liquidity as necessary in order
to forestall a collapse of the financial system. To influence aggregate demand and the reanimation
of economic activity, some like the FED did not only apply a zero interest rates policy but also
massively bought securities, even of the corporate sector, which had been unimaginable before the
crisis. As a result, little is left of the original Bagehot’s doctrine related to the function of the central
bank as a “lender of last resort”. Instead of taking care of liquidity only, central banks assumed the
role of dealing with the solvency of the banking and the entire financial system. The implications are
far-reaching: first, paying the price for bad regulation and domination of the neoliberal approach... in
economics with higher inflation rates and higher interest rates in the future; second, the danger of an
increasing number of countries unable to service their external debt or on the verge of bankruptcy;
third, a slower overcoming of the crisis in Serbia and other non-EU countries; etc.
Keywords:
монетарна политика / немоћ / светска криза / monetary policy / powerlessness / global crisisSource:
Економска криза : порекло и исходи, 2018, 14, 293-305Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Зборник радова с научног скупа Криза: порекло и исходи одржаног у САНУ 20. априла 2010. године.
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Ђукић, Ђорђе PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10601 AB - Спремност централних банака у развијеним индустријским земљама да у банкарски сектор, без ограничења, упумпају ликвидности колико треба, како би предупредиле слом финансијског система један је од облика државног интервенционизма у монетарно-кредитној сфери по избијању светске финансијске и економске кризе 2007‒2010. Да би утицале на повећање агрегатне тражње и оживљавање привредне активности, неке од њих, попут Фед-а, не само да су водиле политику нултих каматних стопа, већ су масовно куповале хартије од вредности, чак и корпоративног сектора, што је било незамисливо пре кризе. Самим тим, мало шта је остало од оригиналне доктрине Беџота (Bagehot) која се односи на функцију централне банке као „зајмодавца у последњој истанци”. Уместо старања само о ликвидности, централне банке су преузеле функцију да брину о солвентности банкарског и укупног финансијског система. Импликације су далекосежне: прво, плаћање цене за лошу регулативу и доминацију неолибералног приступа у економији вишим стопама инфлације и вишим каматним стопама у будућности; друго, опасност да се прошири круг земаља које нису способне да сервисирају спољни дуг или су пред банкротством; треће, спорији излазак из кризе Србије и других земаља које су ван Европске уније, итд. AB - One of the forms of state interventions in the monetary-credit sphere after the breakout of the global financial and economic crisis in 2007–2010, has been the readiness of central banks in developed countries to boost the banking sector with as much liquidity as necessary in order to forestall a collapse of the financial system. To influence aggregate demand and the reanimation of economic activity, some like the FED did not only apply a zero interest rates policy but also massively bought securities, even of the corporate sector, which had been unimaginable before the crisis. As a result, little is left of the original Bagehot’s doctrine related to the function of the central bank as a “lender of last resort”. Instead of taking care of liquidity only, central banks assumed the role of dealing with the solvency of the banking and the entire financial system. The implications are far-reaching: first, paying the price for bad regulation and domination of the neoliberal approach in economics with higher inflation rates and higher interest rates in the future; second, the danger of an increasing number of countries unable to service their external debt or on the verge of bankruptcy; third, a slower overcoming of the crisis in Serbia and other non-EU countries; etc. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Економска криза : порекло и исходи T1 - Немоћ монетарне политике у условима светске финансијске и економске кризе T1 - The powerlessness of monetary policy under the conditions of the global financial and economic crisis SP - 293 EP - 305 IS - 14 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10601 ER -
@conference{ author = "Ђукић, Ђорђе", year = "2018", abstract = "Спремност централних банака у развијеним индустријским земљама да у банкарски сектор, без ограничења, упумпају ликвидности колико треба, како би предупредиле слом финансијског система један је од облика државног интервенционизма у монетарно-кредитној сфери по избијању светске финансијске и економске кризе 2007‒2010. Да би утицале на повећање агрегатне тражње и оживљавање привредне активности, неке од њих, попут Фед-а, не само да су водиле политику нултих каматних стопа, већ су масовно куповале хартије од вредности, чак и корпоративног сектора, што је било незамисливо пре кризе. Самим тим, мало шта је остало од оригиналне доктрине Беџота (Bagehot) која се односи на функцију централне банке као „зајмодавца у последњој истанци”. Уместо старања само о ликвидности, централне банке су преузеле функцију да брину о солвентности банкарског и укупног финансијског система. Импликације су далекосежне: прво, плаћање цене за лошу регулативу и доминацију неолибералног приступа у економији вишим стопама инфлације и вишим каматним стопама у будућности; друго, опасност да се прошири круг земаља које нису способне да сервисирају спољни дуг или су пред банкротством; треће, спорији излазак из кризе Србије и других земаља које су ван Европске уније, итд., One of the forms of state interventions in the monetary-credit sphere after the breakout of the global financial and economic crisis in 2007–2010, has been the readiness of central banks in developed countries to boost the banking sector with as much liquidity as necessary in order to forestall a collapse of the financial system. To influence aggregate demand and the reanimation of economic activity, some like the FED did not only apply a zero interest rates policy but also massively bought securities, even of the corporate sector, which had been unimaginable before the crisis. As a result, little is left of the original Bagehot’s doctrine related to the function of the central bank as a “lender of last resort”. Instead of taking care of liquidity only, central banks assumed the role of dealing with the solvency of the banking and the entire financial system. The implications are far-reaching: first, paying the price for bad regulation and domination of the neoliberal approach in economics with higher inflation rates and higher interest rates in the future; second, the danger of an increasing number of countries unable to service their external debt or on the verge of bankruptcy; third, a slower overcoming of the crisis in Serbia and other non-EU countries; etc.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Економска криза : порекло и исходи", title = "Немоћ монетарне политике у условима светске финансијске и економске кризе, The powerlessness of monetary policy under the conditions of the global financial and economic crisis", pages = "293-305", number = "14", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10601" }
Ђукић, Ђ.. (2018). Немоћ монетарне политике у условима светске финансијске и економске кризе. in Економска криза : порекло и исходи Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 293-305. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10601
Ђукић Ђ. Немоћ монетарне политике у условима светске финансијске и економске кризе. in Економска криза : порекло и исходи. 2018;(14):293-305. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10601 .
Ђукић, Ђорђе, "Немоћ монетарне политике у условима светске финансијске и економске кризе" in Економска криза : порекло и исходи, no. 14 (2018):293-305, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10601 .