Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida

Abstract

Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије, Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка- талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра- фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима. Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и приступима, пре свега молекуларне филогеније, примени генетичких метода (нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви- ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније. Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера- турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“ нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен- ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама, њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија. Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје- ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији. У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза- цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни. Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med, The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила поменуте недостатке претходног издања. Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина, који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива- ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10 флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци- јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи- чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова, односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у уводу првог тома „Листе“. „Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би требало проверавати у будућности. „Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200 до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла, који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур- них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida), гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida) са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49 фамилија. Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са- радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae, Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно- -математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни- верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.