Хиландар 608 (минеј за децембар) – весник промена у литургијском животу средњовековне Србије

Abstract

Рукопис бр. 608 хиландарске збирке, служабни минеј за децембар, преписан је крајем XIII века. Ранија истраживања су утврдила да се у овом минеју налазе и литургијска упутства преузета из Евергетидског типика. Тиме је потврђено да је и синаксар овог типика био преведен на српскословенски језик, те да је свакако регулисао богослужење у Српској цркви у време настанка поменутог хиландарског минеја, а свакако и раније, током XIII века. Поред елемената евергетидског богослужења, које се огледа у присуству карактеристичних служби (панахиде и павечернице) између вечерње и јутрења, у овом рукопису се појављују и одређене новине које указују на постепено продирање Јерусалимског типика у литургијску праксу. У том смислу посебно је интересантна служба 9. децембра (Зачеће свете Ане), у којој се преплићу елементи евергетидског и јерусалимског компоновања једне службе.

Manuscript № 608 from the collection of the Hilandar monastery, the Service Menaion for December, dates from the late 13th century. Earlier studies have established that this menaion also contains liturgical instructions adopted from the Typikon of Evergetis. This confirms that the synaxarion of the Typikon was translated into the Serbian Church Slavonic language, and that it certainly regulated the liturgy in the Serbian Church at the time when the above-mentioned Menaion from Hilandar was made, and even earlier, during the 13th century. Along with the elements of the Evergetis-type liturgy, which is reflected in the presence of characteristic services (panikhida and the Compline) between the Vespers and Matins, this manuscript shows certain novelties that indicate a gradual diffusion of the Typikon of Jerusalem into liturgical practice. In this regard, the service for 9 December (Conception of St Anne) is very interesting, as it reflects the intertwining of elements of the Evergetis and Jerusalem composition of the service. The structure of this service fully corresponds to the services of the Evergetis type (with a panikhida during which the canon of the second mode is chanted). On the other hand, during the Matins, two canons are chanted and their odes are sung alternately: the first ode of the first canon is followed by the first ode of the second canon. This method of writing out canons is typical of the form of liturgy defined by the Typikon of Jerusalem. This paper presents a comparative analysis of three manuscript copies of the service dedicated to the Conception of St Anne – a Russian copy from the 12th century (GIM, Sin. 162), and the Serbian manuscripts Hilandar 608 (late 13th century) and Dečani 37 (the last quarter of the 14th century).