по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: от «метафизики предлогов» к исторической грамматике
по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: from the “Metaphysics of Prepositions” towards Historical Grammar
Апстракт
Перевод сочинений Псевдо-Дионисия Ареопагита, осуществленный афонским монахом Исаией в 1371 году, и перевод сочинений Григория
Паламы и Варлаама Калабрийского, который сохранился в рукописи 88 библиотеки Дечанского монастыря, входят в число самых смелых творческих замыслов
сербского средневековья. В этих текстах с их сложной богословской тематикой
не только полнозначные слова, но даже предлоги порой превращаются в термины, от правильного понимания которых зависит чистота веры. Таким образом,
возникает своеобразная «метафизика предлогов» (Karl-Heinz Uthemann) – метафизика, которая не витает в воздухе, а воплощается в конкретных языках:
греческом языке подлинника и церковнославянском языке перевода. В случае
предлога по следует также учесть, что его синтаксис в сербском языке XIV века
заметно отличался от старославянского. Это создавало определенные трудности,
которые переводчики пытались решить либо заменой предлога по на другой,
более однозначный (послѣди), либо добавлением за...метки послѣдолѣтие на полях
своего текста.
The paper deals with the syntax of the preposition по in two 14th-century translations:
the translation of the anti-Latin treatises of Gregory Palamas and Barlaam of
Calabria in the manuscript Dečani 88 and the translation of the writings of Pseudo-
-Dionysius the Areopagite with commentaries of Maximus the Confessor. Due to
changes in the syntax of this preposition and the development of declension in the
Serbian language, ambiguous phrases with the preposition по increased in number
in the Serbian Church Slavonic language of the 14th century, as compared to Old
Church Slavonic. The translators of the anti-Latin treatises avoided preposition ambiguity
by replacing the preposition по with the preposition послѣди in cases when
the preposition designated temporal posterity. In the same situations, the translator
of the Areopagite corpus, Isaija the Monk, used the marginal note послѣдолѣтиѥ.
The word послѣдолѣтиѥ is a calque of the Greek grammatical term ὑστεροχρονία.
However,... in the translation of the Areopagite corpus it was not used due to Greek
influence but was rather an original solution invented by Isaija the Monk.
Кључне речи:
история сербского языка / переводная литература / предлог по / местный падеж / дательный падеж / Исаия СерскийИзвор:
Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, 2018, 1, 149-164Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Scala Paradisi : scripta in memoriam Demetrii Bogdanović viri academici
Колекције
TY - JOUR AU - Какридис, Янис PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10457 AB - Перевод сочинений Псевдо-Дионисия Ареопагита, осуществленный афонским монахом Исаией в 1371 году, и перевод сочинений Григория Паламы и Варлаама Калабрийского, который сохранился в рукописи 88 библиотеки Дечанского монастыря, входят в число самых смелых творческих замыслов сербского средневековья. В этих текстах с их сложной богословской тематикой не только полнозначные слова, но даже предлоги порой превращаются в термины, от правильного понимания которых зависит чистота веры. Таким образом, возникает своеобразная «метафизика предлогов» (Karl-Heinz Uthemann) – метафизика, которая не витает в воздухе, а воплощается в конкретных языках: греческом языке подлинника и церковнославянском языке перевода. В случае предлога по следует также учесть, что его синтаксис в сербском языке XIV века заметно отличался от старославянского. Это создавало определенные трудности, которые переводчики пытались решить либо заменой предлога по на другой, более однозначный (послѣди), либо добавлением заметки послѣдолѣтие на полях своего текста. AB - The paper deals with the syntax of the preposition по in two 14th-century translations: the translation of the anti-Latin treatises of Gregory Palamas and Barlaam of Calabria in the manuscript Dečani 88 and the translation of the writings of Pseudo- -Dionysius the Areopagite with commentaries of Maximus the Confessor. Due to changes in the syntax of this preposition and the development of declension in the Serbian language, ambiguous phrases with the preposition по increased in number in the Serbian Church Slavonic language of the 14th century, as compared to Old Church Slavonic. The translators of the anti-Latin treatises avoided preposition ambiguity by replacing the preposition по with the preposition послѣди in cases when the preposition designated temporal posterity. In the same situations, the translator of the Areopagite corpus, Isaija the Monk, used the marginal note послѣдолѣтиѥ. The word послѣдолѣтиѥ is a calque of the Greek grammatical term ὑστεροχρονία. However, in the translation of the Areopagite corpus it was not used due to Greek influence but was rather an original solution invented by Isaija the Monk. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова T1 - по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: от «метафизики предлогов» к исторической грамматике T1 - по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: from the “Metaphysics of Prepositions” towards Historical Grammar SP - 149 EP - 164 IS - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10457 ER -
@article{ author = "Какридис, Янис", year = "2018", abstract = "Перевод сочинений Псевдо-Дионисия Ареопагита, осуществленный афонским монахом Исаией в 1371 году, и перевод сочинений Григория Паламы и Варлаама Калабрийского, который сохранился в рукописи 88 библиотеки Дечанского монастыря, входят в число самых смелых творческих замыслов сербского средневековья. В этих текстах с их сложной богословской тематикой не только полнозначные слова, но даже предлоги порой превращаются в термины, от правильного понимания которых зависит чистота веры. Таким образом, возникает своеобразная «метафизика предлогов» (Karl-Heinz Uthemann) – метафизика, которая не витает в воздухе, а воплощается в конкретных языках: греческом языке подлинника и церковнославянском языке перевода. В случае предлога по следует также учесть, что его синтаксис в сербском языке XIV века заметно отличался от старославянского. Это создавало определенные трудности, которые переводчики пытались решить либо заменой предлога по на другой, более однозначный (послѣди), либо добавлением заметки послѣдолѣтие на полях своего текста., The paper deals with the syntax of the preposition по in two 14th-century translations: the translation of the anti-Latin treatises of Gregory Palamas and Barlaam of Calabria in the manuscript Dečani 88 and the translation of the writings of Pseudo- -Dionysius the Areopagite with commentaries of Maximus the Confessor. Due to changes in the syntax of this preposition and the development of declension in the Serbian language, ambiguous phrases with the preposition по increased in number in the Serbian Church Slavonic language of the 14th century, as compared to Old Church Slavonic. The translators of the anti-Latin treatises avoided preposition ambiguity by replacing the preposition по with the preposition послѣди in cases when the preposition designated temporal posterity. In the same situations, the translator of the Areopagite corpus, Isaija the Monk, used the marginal note послѣдолѣтиѥ. The word послѣдолѣтиѥ is a calque of the Greek grammatical term ὑστεροχρονία. However, in the translation of the Areopagite corpus it was not used due to Greek influence but was rather an original solution invented by Isaija the Monk.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова", title = "по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: от «метафизики предлогов» к исторической грамматике, по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: from the “Metaphysics of Prepositions” towards Historical Grammar", pages = "149-164", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10457" }
Какридис, Я.. (2018). по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: от «метафизики предлогов» к исторической грамматике. in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 149-164. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10457
Какридис Я. по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: от «метафизики предлогов» к исторической грамматике. in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова. 2018;(1):149-164. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10457 .
Какридис, Янис, "по, послѣди, послѣдолѣтиѥ: от «метафизики предлогов» к исторической грамматике" in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, no. 1 (2018):149-164, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10457 .