О дативној енклитици расплинуте референцијалности у савременом српском језику

Abstract

This paper deals with one specifi c type of dative – the dative with vague referentiality encoded by the enclitic mu (eg. To mu dođe subota ʼIt comes out saturdayʼ [+ dative mu]). We fi rstly discuss the nature of the dative referent denoted by enclitic mu – arguing that its referent is vague and non-delimitated (in the sense of Langacker 2011). The second topic of the paper is the type of construction this dative can be found in as well as its semantics and pragmatics. The desubjectivization of a prepositional content of the clause in which the dative occurs is shown to be the main pragmatic contribution of the dative enclitic under discussion, based on the displacement of the propositional content to the 3rd personʼs sphere (which grammatical exponent is the dative case). Finally, the dative with vague referentiality encoded by enclitic mu is put into the broader context of Cognitive Linguistics research.

Предмет овог рада јесте један особен тип датива – датив расплинуте референцијалности означен заменичком енклитиком му (нпр. То му дође субота). Најпре разматрамо природу дативног референта и закључујемо да је реч о расплинутом и неразграниченом референту (у ланакеровском смислу). Потом испитујемо уз које се глаголе/конструкције овај датив јавља и каква је његова семантика одн. прагматика. Датив расплинуте референцијалности пре свега налазимо уз копулативне и семикопулативне конструкције, као и уз поједине глаголе који означавају стања и творе својеврсни континуум са копулативним и семикопулативним. Његов главни значењски допринос видимо у десубјективизацији садржаја денотираног клаузом у којој се јавља. Ефекат десубјективизације утемељен је једним делом на измештању садржаја у сферу трећег лица означеног дативном енклитиком му, а другим делом на самој природи дативног референта – који је расплинут, магловит. Најзад, као кључан појам за разумевање значења овог датива, али и датива уопште, издвајамо схему сфере циљаног ентитета, која, за разлику од схеме личне сфере циљане особе (Домбровска 1997), може обухватити и друге ентитете поред људских.