Називи за печурке у српским народним говорима

Abstract

В настоящем очерке дается инвентарь общих названий для гриба в сербских народных говорах и определяется их географическое распределение. По доступным данным из диалектологических монографий, словарей и вопросников можно прийти к выводу, что самой частотной лексемой для обозначения этого понятия является печурка, затем гљива, а потом следует ряд названий, относящихся к более маленьким языковым областям или даже отдельным пунктам: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка и пр.

У раду се даје инвентар општих назива за печурку у српским народним говорима и утврђује се њихов географски распоред. На основу доступних података из дијалектолошких монографија, речника и упитника може се закључити да је најфреквентнија лексема за означавање овога појма печурка, затим гљива, а онда следи низ назива који су везани за мања језичка подручја или чак поједина места: губа, чепурка, бубина, капурица, колач, бабушка, гл’иба, фунги, шатор вранин, попова капа, попадија, јада.