О заједничким именичким позајмљеницама у савременом српском и бугарском језику (семантичка анализа)

Abstract

У раду се истражује семантички однос заједничких именичких позајмље- ница у савременом српском и бугарском језику, односно њихове фонолошке и прозодијске адаптације и интегрисања у лексичке системе језика прималаца. Аутори усредсређују своју пажњу на широки распон конвергентности, односно дивергентности у семантици формално сличних именичких лексема, који се креће од стилске истоветности до семантичке искључивости.

Investigating common borrowings on the inter-lingual plane provided an insight into not only the degree of semantic divergence between the given languages, but also into the scope of its presence and function. The fact that processes of demarcation at the level of core meanings take up a great part of common partly equivalent or non-equivalent borrowings points to a greater degree of semantic divergence than expected. The results of these and similar investigations would considerably hinder and even eliminate errors and omissions in bilingual lexicographical practice, in various types of translation from Serbian to Bulgarian and vice versa, as well as in teaching and publishing different sorts of literature. Moreover, the methodological procedure presented in this paper is considered to be applicable in related investigations among other Slavic languages, such as, for instance, between Serbian and Russian, Russian and Bulgarian, etc.