Систем назива за боје у лирској народној поезији

Abstract

Предмет нашег рада био би систематичан опис назива за боје инкорпорираниху лирски фолклорни сиже, који укључује прецизно одређивање њиховог граматичкоги семантичког лика, потом истицање значаја који ови називи имају у фолклористиции народној култури, као и прецизно одређивање нијансе боје коју би по савременимкритеријумима сликарске технологије заузимао неки типизирани фолклористичкиназив за боју.У оквиру лингвистичке анализе разматраћемо систем боја са етимолошког,морфолошког, творбеног, синтаксичког и семантичког становишта у оној мери укокој је омогућила грађа. Лексиколошку страну ове проблематике представили смо уса становишта компоненцијалне и когнитивно-лингвистичке анализе. Посредствомкогнитивистичког аспекта покушали смо да на основу концептуализације боја уфолклору одредимо вредности на којима је базирано наше патријахално друштво, апре свега да реконструишемо концепте брака, смрти, секса, здравља, лепоте,природних и натприродних сила.Језик фолклора има наизглед сведен и редукован дијапазон назива за боје.Разлози за ово привидно сиромаштво су многоструки. Називи за боје у језикуархајског човека су полифункционални. Они поред денотативно-миметичкекомпоненте значења, која је главно обележје тих назива у употреби код носилацасавременог српског језика, имају и низ симболичних значења која активирају својуполифункционалност најчешће у каквом обредном или обичајном ритуалу.Друга важна карактеристика назива за боје у фолклору, за разлику одсавременог језика, јесте њихова велика оптерећеност естетичко-визуелним, етичким,религиозним и осталим патријахално-табуираним аксиолошким претпоставкама иоценама. То говори о релативно оскудном инвентару назива за апстрактне појмовекод архајског човека који је тај недостатак језика надокнађивао придајући називимаза боје велики број значења. Рецимо, придев у формулативној синтагми беле рукенема само колористичко обележје, већ представља и вредносни суд о самој особи сатаквим рукама, јер значења изведена метафоричном и метонимијском екстензијомимплицирају и 'угледне, господске', 'нежне', 'уредне и чисте', 'радне и вредне' и 'лепеи привлачне' руке, што све сазнајемо из ширег поетског дискурса у који је придевуклопљен.У складу са поменутом особином назива за боје у фолклору треба нагласитида језик фолклора чува елементе примарног субјективног вредновања боја. Од тогкритеријума зависи која ће апстрактна значења бити приписана одређеним називимапоред њиховог основног и очигледног колористичког својства. Тако се боје уфолклору идентификују по критеријуму 'позитиван / негативан', па се у сферу'позитивног' по емотивном психолошком принципу реализује много већи дијапазонбоја, углавном светлих и топлих него у сферу 'негативног'. Пример за боју сапозитивним семантичким потенцијалом била би бела боја, где једино придеви блед исед као њене колористичке варијанте, али са семантичким обележјем 'одсуство сјаја'имају енантосемију, јер у зависности од контекста могу носити информацију о каквојнегативној и непожељној особини.Навешћемо још једну важну особину назива за боје у фолклору. То је особинаобједињености сличних колористичких датости и свођење на један прототипичанколористички тон. На пример, бела боја, са највећом учесталошћу употребе иизразито позитивним семантичким потенцијалом, представља замену за велики бројбоја светлог спектра, као што су светложута, светлосива, окер, беж, драп и сл.Ово семантичко обележје назива за боје у фолклору успољава се и у видунеколико важних граматичких особина поменутих назива. То се може најбољепоказати ако се упореде граматичке особине боја из фолклора са особинама изсавременог српског језика. Наиме, говорник савременог српског језика за7вербализовање великог броја прелазних нијанси боја користи се претежно придевимаса именичком основом, где је колористичка датост упечатљиво својство именичкогденотата са којим се врши поређење, као нпр. лимунаст, циметаст, кафенаст,вишњеваст. У овој функцији савремени српски језик карактерише и присуствоодређеног броја новоприхваћених и творбено неадаптираних позајмљеницаевропског порекла (нпр. лила, розе, бордо, браон и сл.), као и комбинаторнонеограничена употреба сложеница, као сламнатожут, лимунжут, шљивоплав,модрозелен и сл. Ни једну од наведених творбених поменутих категорија придеваготово да не бележи језик фолклора, изузев спорадичних примера типа: бисерни (забраду), атрибутив овца калуша; сив-зелен соко, сиво-бела кошута. Језик фолклора сатворбено-морфолошке стране карактерише присуство одређеног броја простихпридева прасловенског порекла, врло често полисемичних, и једног бројаоријентализама који су творбено неадаптирани српском језику, моносемични ифокусирани само за именичке денотате из сфере 'неживо', што је углавном одлика иевропеизама у савременом српском језику.

The subject of our study would be systematic description of names for colorsincorporated in lyrical folk summary, which includes a precise determination of theirgrammatical and semantical character, then highlight the significance that these names havein folkloristics and folk culture, as well as the accurate determination of shades of color thatwould, by modern criteria in painting technology, occupy a standardized folklore name forthe color.In relation to linguistic analysis we will consider the system of colors frometymological, morphological, formative, syntactic and semantic point of view to the extentwhich given material requested. Lexicological side of this issue we presented in accordancewith theory of componential and cognitive-linguistic analysis. Through cognitive-linguisticanalysis we tried, based on the conceptualization of colors in folklore, to define patterns onwhich is based our patriarchal society, and above all to reconstruct the concepts ofmarriage, death, sex, health, beauty, natural and supernatural forces.Folklore language has seemingly reduced range of names for colors. The reasons forthis apparent poverty are manifold. The names of the colors in the language of archaic manare polyfunctional. Beside denotative-mimetic components of meaning, which is the mainfeature of these terms used by the holders of the modern Serbian language, they have anumber of symbolic meanings that activate their polyfunctionality usually in anyceremonial or customary ritual.Another important feature related ot names of colors in folklore, in contrast to thelanguage of modern man, is their overburden with visually-aesthetic, ethical, religious and9other patriarchal-tabooed axiological assumptions and judgments. It talks about therelatively sparse catalog of names for abstract concepts at archaic man who compensatedthat lack in language by giving the names of the colors large number of polysemicmeanings. For instance, the adjective in the phrase that formulates white hands does nothave just coloristic characteristic, but also a value of judgment on the person, because themeanings derived with metaphorical and metonymic extension imply also to 'reputable','gentle', 'neat and clean', 'working and valuable' and 'beautiful and attractive' hands, that weall learn from a wider poetic discourse in which the adjective is incorporated.It should be noted that the language of folklore preserves elements of primarysubjective evaluation of the colors. From this criterion depends on which abstract meaningswill be attached to certain names in addition to their obvious coloristic properties. Thismeans that the colors are identified by the criterion of 'positive / negative', so in the sphereof 'positive', by an emotional psychological principle, falls a much greater range of colors,mostly bright and warm. Example for color with absolutely positive semantic potentialwould be white, where only adjectives pale and gray are its colorful counterparts, but withthe semantics characteristic 'lack of luminosity (-)' they wear characteristic of enantiosemy,because in given context they can carry information about any negative and undesirablefeature.We will mention another important property of names for colors in folklore. It is anproperty amalgam of similar coloristic givens and reducing to one prototypic coloristictone. For example, white color, with the highest frequency of use and extremely positivesemantic potential, is a replacement for a large number of light color spectrum, such aslight yellow, light gray, ocher, beige, tan etc.This semantic characteristic of names for colors introduces a space for highlightingone important grammatical feature of mentioned names. The speaker of the modern Serbianlanguage for verbalizing a large number of transitional shades of colors is using mostlyadjectives with noun basis, where the coloristic givens striking feature noun denotata withwhich comparison is done, for example: lemon-like, cinnamon-like, coffee-like, cherry-like.10In this function, the modern Serbian language is characterized by the presence of a numberof newly accepted and generative unadapted loan-words of European origin (eg, lila, roze,bordo, brown etc.), as well as unlimited use of combinatorial compound as hey yellow,lemon yellow, plum blue, cyan etc. Not one of the three above mentioned categories ofadjectives holds almost no records of folk language, except for sporadic examples of types:pearl chin, apositive sheep callus; gray-green hawk, gray-white doe. Folk language fromgenerative-morphological side is characterized by the presence of a number of simpleadjectives of Old Slavic origin, often polysemic, and a number of orientalisms which aregeneratively unadapted to Serbian language, monosemitic and focused only on noundenotatas from the sphere of 'inanimate', which is generally characteristic of the Europeanregion in relation to the contemporary Serbian language.