Нилс Лине Јенса Петера Јакобсена као интертекст Филипа Латиновића Мирослава Крлеже

Abstract

Чланак упоређује два пасуса у роману Нилс Лине (Niels Lyhne) данског писца Јенса Петера Јакобсена са два пасуса у роману Повратку Филиpа Латиновића Мирослава Крлеже. Први пасус даје Нилсов и Филипов (Јакобсенов и Крлежин) поглед на уметност. Нилсово и Филипово дечачко занимање за егзотичност и опасне пустоловине се не разликује. Нилсово у играма са својим другом Фритјофом, Филипово у самотним маштањима испред старинског паравана у соби његове мајке. Нилсове игре су полазна тачка за његове идеје о уметности, пошто су престале да га занимају „витешке фантазије“. Приповедање, „ причање приче“ почиње да обузима целу његову активност. И за Филипа ће слике са старинског паравана да одреде његов развитак као сликара. Други пасус описује сусрет два дечака с Еросом. Једног августовског поподнева, Нилс изненађује своју тетку, лепу и обожавану жену, којој су се сви дивили, у њеној соби на имању свог оца. Али док се Нилсов сусрет с Еросом догађа у укусном будоару рафиниране младе жене, млади Филип је конфронтиран с Еросом у најружнијим околностима: у јавној кући у његовом родном граду. И поред огромне разлике између два призора, Нилс и Филип реагују упадљиво једнако: бекством и неутешном тугом.

The Danish writer Jens Peter Jacobsen (1847–1885) is generally considered to be a realist and naturalist as a member of “The Modern Breakthrough” initiated by Georg Brandes in 1871. But when introduced in Central Europe at the end of the 1890’ies, he was considered a forerunner and inspirator for a whole generation of svmbolist and secessionist writers, painters, and composers from the turn of the century (Rilke, Hofmannstal, George, Zweig, Arnold Schönberg). The left wing Croation writer Miroslav Krleža’s view on Jacobsen, with whom he became acquainted through the Central European reception, was generally negative. In his essays from the 1920’ies and 1930’ies, Jacobsen is generally viewed as a decadent l’art pour l’art writer. Nevertheless, in Krleža’s novel, Povratak Filipa Latinovicza, from 1932 two passages are intertextually connected with two passages in Jacobsen’s novel Niels Lyhne from 1880. The first passage shows a mutual view on the genesis and inspiration of art. The second passage, the two boys’ encounter with Eros, shows a striking difference. The dreamlike scene from Niels Lyhne is heavily contrasted with the corresponding brothel- scene in Povratak Filipa Latinovicza.