Дигитализација између заштите ауторског права и права коришћења културне баштине

Abstract

Информатичко доба утицало је на све сфере друштва, па и на културу. Наиме, све су присутнији захтеви корисника у вези са ширим коришћењем грађе културних институција. Ти зхтеви се састоје у тражењу да се поменута културна баштина учини доступном, не само у оквиру традиционалних институција културе (биб- лиотека, читаоница, музеја, па и архива), већ на дигиталном тржишту, где би корисници из својих домова и на свом персоналном рачунару могли да приступе ауторском делу без проблема, ако не увек бесплатно, а оно путем плаћања претплате, чланарине или неког другог облика накнаде. Међутим, последице које настају коришћењем овог савременог поступка очувања и коришћења културне баштине у великој мери су повећала могућност кршења ауторских права. У питању су не само технички аспекти дигитализације, већ пре свега правни. Раскорак постоји између све израженије потребе за дигитализациом културне баштине и права многобројних корисника у вези с тим, а с друге стране у праву поштовања ауторског права, пре свега као људског права које његовом имаоцу или носиоцу омогућава адекватну заштиту. У чланку се указује на изазове и замке које дигитализација доноси, али и на путеве и начине превазилажења тих препрека које стоје пред културним ин- ституцијама. То се посебно односи на поштовање међународних и домаћих прописа и стандарда у овој области, што ће смањити број прекршаја и одговорност културних институција, а с друге стране допринети већем и ширем захвату дигитализације наше културне баштине.

The information age has an impact on all spheres of society, including culture. Namely, there is an increasing number of requests among users for wider access to materials held by cultural institutors. These requests relate to demands for access to the said cultural heritage, and not just within the scope of traditional cultural institutions (libraries,reading rooms, museums, including archives), but also on the digital market, where users can access authorship works from the comfort of their homes, on their personal computers, and if not always free of charge, then through payment of subscriptions, memberships or other forms of contribution. However, the use of this modern process of safeguarding and using cultural heritage has the consequence of significantly increasing opportunities for violating authorship rights. This involves not just the technical aspects of digitisation, but above all legal ones. There is a gap between the increasing need for digitalizing cultural heritage and the rights of numerous users in this respect, and on the other hand the issue of authorship rights, above all as human rights that ensure adequate protection to the holder of such rights. This article presents the challenges and traps that digitisation brings with it, including ways and methods of overcoming such challenges faced by cultural institutions. This relates in particular to respect for international and domestic regulations and standards in this area, which will contribute to a reduction in the number of violations and accountability of cultural institutions, while on the other hand contributing to greater and wider scope of digitisation of our cultural heritage.