О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године

Abstract

У овом раду испитане су графијске и правописне одлике Вукове „Пјеснарице“, штампане у Бечу 1814. године, што значи у вријеме када је наш дефинитивни реформатор данашње ћирилице писао још у великој мјери традиционалном графијом и ортографијом. Оваква испитивања Вукове ћирилице, у његовим штампаним дјелима и аутографима насталим до 1818, имају несумњиво одређен значај за боље познавање саме азбучне реформе којом се Вук први пут представио јавности у свом Рјечнику поменуте године. Иако се о Вуковој ћирилици прије њене дефинитивне реформе заинтересовани читалац може добрим дијелом упознати из монографије Љуб. Стојановића, детаљна и организована испитивања у овом правцу свакако су потребна. Њима ће се установити не само Вуково приближавање дефинитивној азбучној реформи, већ и његова веза са Мркаљевом ћирилицом, односно постепено удаљавање како од ње тако и од традиционалног начина писања, које се огледа у дјелим писаца друге половине XVIII и прве деценије ХIХ вијека.