О графији и правопису Вукове “Пјеснарице” из 1814. године
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У овом раду испитане су графијске и правописне одлике Вукове „Пјеснарице“, штампане у Бечу 1814. године, што значи у вријеме када је наш дефинитивни реформатор данашње ћирилице писао
још у великој мјери традиционалном графијом и ортографијом. Оваква
испитивања Вукове ћирилице, у његовим штампаним дјелима и аутографима насталим до 1818, имају несумњиво одређен значај за боље
познавање саме азбучне реформе којом се Вук први пут представио
јавности у свом Рјечнику поменуте године. Иако се о Вуковој ћирилици
прије њене дефинитивне реформе заинтересовани читалац може добрим дијелом упознати из монографије Љуб. Стојановића, детаљна и
организована испитивања у овом правцу свакако су потребна. Њима
ће се установити не само Вуково приближавање дефинитивној азбучној реформи, већ и његова веза са Мркаљевом ћирилицом, односно
постепено удаљавање како од ње тако и од традиционалног начина
писања, које се огледа у дјелим писаца друге половине XVIII и прве
деценије ХIХ вијека.
Source:
Прилози проучавању језика, 1970, 6, 55-66Publisher:
- Нови Сад : Филозофски факултет