Трагови средњовековног занимања Крамар у топонимији Босне и Херцеговине

Abstract

У овом раду се говори о траговима средњовековног занимања крамар у топонимији Босне и Херцеговине. У средњовековном караванском саобраћају између Дубровника и држава на Балканском полуострву, а касније и Турског царства, важну улогу су имали крамари, који су били на челу каравана и доносили важне одлуке о људима, роби и товарним животињама. Nomina agentis (занимање) крамар среће се као основа у топонимији на средњовековним караванским путевима у Босни и Херцеговини: Крам (на планини Влашић), Крамари (код Коњица), Крамер- Село (код Рогатице) и Хан Крам (код Хан Пијеска). Реч крамар је германског порекла (нем. Krämar) и има значења: (1) „предводник каравана“ и (2) „трговац ситном робом“.

В настоящей работе речь идëт о следах средневековой професии „крамар“ в топонимии Боснии и Герцеговины. В средновековом караванном движении от Дубровника до стран на Балканах, а позже и Турецкого царства, важную роль имели „крамари“, стоявшие во главе каравана и решали важные вопросы о людях, товарах и вьючных животных. Nomina agentis (профессия) „крамар“ встречается как основа в топонимии на средновековых караванных дорогах в Боснии и Герцеговине: Крам (на горе Влашич), Крамари (недалеко от Коница), Крамер-Село (недалеко от Рогатицы) и Хан Крам (недалеко от Хан Пиеска). Слово „крамар“ германского происхождения (Krämаr) и имеет два значения: (1) „вожак каравана“ и (2) „купец“.