Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?
Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У раду се преиспитује утемељеност уобичајеног сврставања заменица који, неки..., овај.... у придевску групу речи. С тим се циљем издвајају основни принципи на којима почивају разлике између именица и придева у гараматици. Запажа се да при класирању заменичких речи граматографија уважава само део тих принципа, углавном оне формалне и синтаксичке. Трага се за природом и функционалним устројством заменичких јединица које одређено означавају (показне заменице), што води закључку дасеу оном што граматографијауобичајено представља као један заменички низ (овај, тај, онај...) - крију две фино уређене структуре именичких речи: овај.../онај... - тај... и ово/оно - то. Показује се да ово није облик неутрума заменице овај... (овај догађај, ово село), већ је посебна
- свему надређена и на све неутрална општепредметна заменица. Уочава се да је структура овај.../онај... - тај... на парадигматском плану повезана са који ..., док структура ово/оно - то одговара упитном шта - област ‘не-људско’ (Шта?
...
- Ово; Шта је то - Кпупа/Ништа/Не знам ’не знам штајето’). Елементи ове структуре у говорном низу заступају све што има, и све чему ти елементи дају неки вид предметности, укључујући и предмете из области ‘људско’ (Tо се није десило, То је наш циљ, Тојемоја кћи).
In der Arbeit wird die Grundlage der üblichen Sortierung von Pronomina koji, neki...,
ovaj... ın die adjektivale Wortklasse überdenkt. Mit diesem Ziel werden die wichtigsten logisch-grammatischen Prinzipien, auf dennen die Unterschiede zwischen Nomen und Adjektiven in der Grammatik ruhen, herrausgebracht.
Adjektivale Wörter, so wie adjektivale Pronomina, bezeichnen etwas, was in einem
Gegenstand integriert ist: etwas, was seine Eigenschaft ıst (kakav, ovakav, beo, mekan, lep;
koliki, toliki, Sirok, veliki), oder etwas, was als Eigenschaft genommen wird (diji, moj, neciji, Petrov, Skolski, gradski). Das sind abhängige Wörter mit attributiver Funktion, in der
serbischen Sprache nach Genus und Zahl veranderlich. Im Gegensatz dazu, sind Pronomina
kojı, neki...,ovaj... nicht auf solche Entitäten gerichtet, sondern auf das Ganze, dass heißt
auf das was ist, oder als herrausgenommen und ganz genommen wird (koja (ptica) - ova,
ova ovde, ova mala, lasta, selica). Dies sınd keine Attribu...te, sondern immer entweder unabhangige Wörter, oder Syntagmateile mit Attributiv. Wenn sie mterogativ und bestimmt
sind, dann sınd sıe das funktionale Zentrum der Syntagma (koji / ovaj pisac — (pısac) /.
Andric), und wenn sie rellativ sind, dann sind sie Attributive, besser gesagt, eine kopulative
Einheit, die den attrıbutiven Nebensatz einleitet (Pojavio se pisac kaji... / pisac o_koiem....
und so weiter.).
Keywords:
категорија / категоријални принцип / именичка заменица / придевска замекица / заменице који. неки / *никоји / заменичкаструктура ово/оно - гпо / заменичка структура овај.../онај... - тај... / сазнањеSource:
Српски језик, 2010, 15, 609-627Publisher:
- Никшић : Филолошки факултет
- Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика
- Бања Лука : Филолошки факултет
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASATY - JOUR AU - Радић, Јованка PY - 2010 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9662 AB - У раду се преиспитује утемељеност уобичајеног сврставања заменица који, неки..., овај.... у придевску групу речи. С тим се циљем издвајају основни принципи на којима почивају разлике између именица и придева у гараматици. Запажа се да при класирању заменичких речи граматографија уважава само део тих принципа, углавном оне формалне и синтаксичке. Трага се за природом и функционалним устројством заменичких јединица које одређено означавају (показне заменице), што води закључку дасеу оном што граматографијауобичајено представља као један заменички низ (овај, тај, онај...) - крију две фино уређене структуре именичких речи: овај.../онај... - тај... и ово/оно - то. Показује се да ово није облик неутрума заменице овај... (овај догађај, ово село), већ је посебна - свему надређена и на све неутрална општепредметна заменица. Уочава се да је структура овај.../онај... - тај... на парадигматском плану повезана са који ..., док структура ово/оно - то одговара упитном шта - област ‘не-људско’ (Шта? - Ово; Шта је то - Кпупа/Ништа/Не знам ’не знам штајето’). Елементи ове структуре у говорном низу заступају све што има, и све чему ти елементи дају неки вид предметности, укључујући и предмете из области ‘људско’ (Tо се није десило, То је наш циљ, Тојемоја кћи). AB - In der Arbeit wird die Grundlage der üblichen Sortierung von Pronomina koji, neki..., ovaj... ın die adjektivale Wortklasse überdenkt. Mit diesem Ziel werden die wichtigsten logisch-grammatischen Prinzipien, auf dennen die Unterschiede zwischen Nomen und Adjektiven in der Grammatik ruhen, herrausgebracht. Adjektivale Wörter, so wie adjektivale Pronomina, bezeichnen etwas, was in einem Gegenstand integriert ist: etwas, was seine Eigenschaft ıst (kakav, ovakav, beo, mekan, lep; koliki, toliki, Sirok, veliki), oder etwas, was als Eigenschaft genommen wird (diji, moj, neciji, Petrov, Skolski, gradski). Das sind abhängige Wörter mit attributiver Funktion, in der serbischen Sprache nach Genus und Zahl veranderlich. Im Gegensatz dazu, sind Pronomina kojı, neki...,ovaj... nicht auf solche Entitäten gerichtet, sondern auf das Ganze, dass heißt auf das was ist, oder als herrausgenommen und ganz genommen wird (koja (ptica) - ova, ova ovde, ova mala, lasta, selica). Dies sınd keine Attribute, sondern immer entweder unabhangige Wörter, oder Syntagmateile mit Attributiv. Wenn sie mterogativ und bestimmt sind, dann sınd sıe das funktionale Zentrum der Syntagma (koji / ovaj pisac — (pısac) /. Andric), und wenn sie rellativ sind, dann sind sie Attributive, besser gesagt, eine kopulative Einheit, die den attrıbutiven Nebensatz einleitet (Pojavio se pisac kaji... / pisac o_koiem.... und so weiter.). PB - Никшић : Филолошки факултет PB - Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика PB - Бања Лука : Филолошки факултет T2 - Српски језик T1 - Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице? T1 - Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina? SP - 609 EP - 627 VL - 15 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9662 ER -
@article{ author = "Радић, Јованка", year = "2010", abstract = "У раду се преиспитује утемељеност уобичајеног сврставања заменица који, неки..., овај.... у придевску групу речи. С тим се циљем издвајају основни принципи на којима почивају разлике између именица и придева у гараматици. Запажа се да при класирању заменичких речи граматографија уважава само део тих принципа, углавном оне формалне и синтаксичке. Трага се за природом и функционалним устројством заменичких јединица које одређено означавају (показне заменице), што води закључку дасеу оном што граматографијауобичајено представља као један заменички низ (овај, тај, онај...) - крију две фино уређене структуре именичких речи: овај.../онај... - тај... и ово/оно - то. Показује се да ово није облик неутрума заменице овај... (овај догађај, ово село), већ је посебна - свему надређена и на све неутрална општепредметна заменица. Уочава се да је структура овај.../онај... - тај... на парадигматском плану повезана са који ..., док структура ово/оно - то одговара упитном шта - област ‘не-људско’ (Шта? - Ово; Шта је то - Кпупа/Ништа/Не знам ’не знам штајето’). Елементи ове структуре у говорном низу заступају све што има, и све чему ти елементи дају неки вид предметности, укључујући и предмете из области ‘људско’ (Tо се није десило, То је наш циљ, Тојемоја кћи)., In der Arbeit wird die Grundlage der üblichen Sortierung von Pronomina koji, neki..., ovaj... ın die adjektivale Wortklasse überdenkt. Mit diesem Ziel werden die wichtigsten logisch-grammatischen Prinzipien, auf dennen die Unterschiede zwischen Nomen und Adjektiven in der Grammatik ruhen, herrausgebracht. Adjektivale Wörter, so wie adjektivale Pronomina, bezeichnen etwas, was in einem Gegenstand integriert ist: etwas, was seine Eigenschaft ıst (kakav, ovakav, beo, mekan, lep; koliki, toliki, Sirok, veliki), oder etwas, was als Eigenschaft genommen wird (diji, moj, neciji, Petrov, Skolski, gradski). Das sind abhängige Wörter mit attributiver Funktion, in der serbischen Sprache nach Genus und Zahl veranderlich. Im Gegensatz dazu, sind Pronomina kojı, neki...,ovaj... nicht auf solche Entitäten gerichtet, sondern auf das Ganze, dass heißt auf das was ist, oder als herrausgenommen und ganz genommen wird (koja (ptica) - ova, ova ovde, ova mala, lasta, selica). Dies sınd keine Attribute, sondern immer entweder unabhangige Wörter, oder Syntagmateile mit Attributiv. Wenn sie mterogativ und bestimmt sind, dann sınd sıe das funktionale Zentrum der Syntagma (koji / ovaj pisac — (pısac) /. Andric), und wenn sie rellativ sind, dann sind sie Attributive, besser gesagt, eine kopulative Einheit, die den attrıbutiven Nebensatz einleitet (Pojavio se pisac kaji... / pisac o_koiem.... und so weiter.).", publisher = "Никшић : Филолошки факултет, Београд : Научно друштво за неговање и проучавање српског језика, Бања Лука : Филолошки факултет", journal = "Српски језик", title = "Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?, Koji, neki..., ovaj... - adjektivale oder nominale Pronomina?", pages = "609-627", volume = "15", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9662" }
Радић, Ј.. (2010). Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?. in Српски језик Никшић : Филолошки факултет., 15, 609-627. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9662
Радић Ј. Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?. in Српски језик. 2010;15:609-627. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9662 .
Радић, Јованка, "Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?" in Српски језик, 15 (2010):609-627, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9662 .