Који, неки… овај… – придевске или именичке заменице?

Abstract

У раду се преиспитује утемељеност уобичајеног сврставања заменица који, неки..., овај.... у придевску групу речи. С тим се циљем издвајају основни принципи на којима почивају разлике између именица и придева у гараматици. Запажа се да при класирању заменичких речи граматографија уважава само део тих принципа, углавном оне формалне и синтаксичке. Трага се за природом и функционалним устројством заменичких јединица које одређено означавају (показне заменице), што води закључку дасеу оном што граматографијауобичајено представља као један заменички низ (овај, тај, онај...) - крију две фино уређене структуре именичких речи: овај.../онај... - тај... и ово/оно - то. Показује се да ово није облик неутрума заменице овај... (овај догађај, ово село), већ је посебна - свему надређена и на све неутрална општепредметна заменица. Уочава се да је структура овај.../онај... - тај... на парадигматском плану повезана са који ..., док структура ово/оно - то одговара упитном шта - област ‘не-људско’ (Шта? - Ово; Шта је то - Кпупа/Ништа/Не знам ’не знам штајето’). Елементи ове структуре у говорном низу заступају све што има, и све чему ти елементи дају неки вид предметности, укључујући и предмете из области ‘људско’ (Tо се није десило, То је наш циљ, Тојемоја кћи).

In der Arbeit wird die Grundlage der üblichen Sortierung von Pronomina koji, neki..., ovaj... ın die adjektivale Wortklasse überdenkt. Mit diesem Ziel werden die wichtigsten logisch-grammatischen Prinzipien, auf dennen die Unterschiede zwischen Nomen und Adjektiven in der Grammatik ruhen, herrausgebracht. Adjektivale Wörter, so wie adjektivale Pronomina, bezeichnen etwas, was in einem Gegenstand integriert ist: etwas, was seine Eigenschaft ıst (kakav, ovakav, beo, mekan, lep; koliki, toliki, Sirok, veliki), oder etwas, was als Eigenschaft genommen wird (diji, moj, neciji, Petrov, Skolski, gradski). Das sind abhängige Wörter mit attributiver Funktion, in der serbischen Sprache nach Genus und Zahl veranderlich. Im Gegensatz dazu, sind Pronomina kojı, neki...,ovaj... nicht auf solche Entitäten gerichtet, sondern auf das Ganze, dass heißt auf das was ist, oder als herrausgenommen und ganz genommen wird (koja (ptica) - ova, ova ovde, ova mala, lasta, selica). Dies sınd keine Attribute, sondern immer entweder unabhangige Wörter, oder Syntagmateile mit Attributiv. Wenn sie mterogativ und bestimmt sind, dann sınd sıe das funktionale Zentrum der Syntagma (koji / ovaj pisac — (pısac) /. Andric), und wenn sie rellativ sind, dann sind sie Attributive, besser gesagt, eine kopulative Einheit, die den attrıbutiven Nebensatz einleitet (Pojavio se pisac kaji... / pisac o_koiem.... und so weiter.).