Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)
The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach)
Abstract
Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да
-ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро
равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што
се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних
вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко-
језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две
поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних
предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х
димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или
лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне
са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално)
и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим
границам...а’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица).
The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical
terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of
formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign
of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved
in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the
paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two
polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative
objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions
(in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’,
‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica,
ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote
entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries ...(‘multidimensional extent
without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina,
Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical
terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the
conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and
the “multi-dimensional” may be universal in character.
Keywords:
топонимија / географска терминологија / суфикс -ица / суфикс -ина / категорије / квантитети / категоријални типови / једнодимензионално – више- димензионално / ограничено – неограничено / toponymy / geographical terminology / suffix -ina, / siffix -ica / categories / quantities / categorial types / one-dimensional vs. multi-dimensional / limited vs. unlimitedSource:
Ономатолошки прилози, књ. XXII, 2015, 17-63Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - JOUR AU - Радић, Јованка J. PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9644 AB - Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да -ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко- језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално) и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим границама’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица). AB - The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions (in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’, ‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica, ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries (‘multidimensional extent without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina, Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and the “multi-dimensional” may be universal in character. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Ономатолошки прилози, књ. XXII T1 - Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета) T1 - The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach) SP - 17 EP - 63 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 ER -
@article{ author = "Радић, Јованка J.", year = "2015", abstract = "Анализе творбене структуре географских термина и топонима показују да -ина и -ица спадају међу најзаступљеније суфиксе у тој сфери именовања. Они скоро равномерно учествују у структури формација непрозирне и прозирне мотивације, што се може тумачити као одраз старине и показатељ доброг чувања њихових изворних вредности у појмовима чији je предмет ‘део простора’. У раду се, применом логичко- језичке методологије, показује да у тој сфери именовања ови суфикси образују две поларизоване поткатегорије појмова, тј. назначавају два различита типа квантитативних предмета. Формације са -ина представљају (репрезентују) ентитете н е о д р е ђ е н и х димензија и граница простирања (‘вишедимензионално простирање без уочљивих или лако појмљивих граница’: долина, планина, Проћепина, Посавина, Херцеговина), док оне са -ица представљају ентитете о д р е ђ е н и х димензија (једно- или дводимензионално) и граница (‘река’, ‘пут’, ‘правац посматрања’, ‘делови предела у лако појмљивим границама’: понорница, Белица, улица, низбрдица, орница, Гњилавица, Рајковица)., The suffi xes -ina and -ica are the most common suffi xes in geographical terminology and toponymy. They are almost equally involved in the structure of formations with opaque and transparent motivations, which is interpreted as a sign of an ancient origin and the fact that their original values have been well preserved in concepts denoting ‘a part of space’. Relying on the logical linguistic method, the paper seeks to demonstrate that, in the sphere of denomination, these suffi xes form two polarized subcategories of words-concepts, i.e. they denote two types of quantitative objects. The formations containing -ica represent entities of d e f i n i t e dimensions (in one or two dimensions) and extent (‘river’, ‘road’, ‘the direction of observation’, ‘parts of a landscape within easily conceivable limits’: ponornica, ulica, Belica; nizbrdica, ornica, Gnjilavica, Rajkovica), whereas the formations including -ina denote entities of i n d e f i n i t e dimensions and boundaries (‘multidimensional extent without perceptible or easily conceivable boundaries’: dolina, planina, Proćepina, Posavina, Hercegovina). These diff erences explain why -ina is more frequent in geographical terminology, whereas -ica is somewhat more common in toponymy. In the conclusion, the author suggests that distinction between the “one-dimensional” and the “multi-dimensional” may be universal in character.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Ономатолошки прилози, књ. XXII", title = "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета), The suffixes -ina and -ica as opposites in geographical terminology and toponymy (categorial approach)", pages = "17-63", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644" }
Радић, Ј. J.. (2015). Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). in Ономатолошки прилози, књ. XXII Београд : Српска академија наука и уметности., 17-63. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644
Радић ЈJ. Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета). in Ономатолошки прилози, књ. XXII. 2015;:17-63. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 .
Радић, Јованка J., "Суфикси -ина и -ица као опозити у географској терминологији и топонимији (У светлу категорије квантитета)" in Ономатолошки прилози, књ. XXII (2015):17-63, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9644 .