Спојни вокал : граматичка реалност или граматичарска конструкција : од тумачења сложеница до језичке политике

Abstract

У раду се преиспитује статус тзв. спојног вокала у структури сложених речи српског језика. Доказује се да оно што граматографија представља као спојни вокал припада пр- вом делу сложеница: сладо- у сладолед или рибо- у риболов су аломорфи коренских једи- ница слад- и риб-, којима о (/ е) придолази као назнака несамосталне (детерминативне и доследно нереференцијалне) употребе. Обележја таквих аломорфа се повезују са не- утрумом, чије се граматичке функције изводе из његовог положаја у структури рода као лексичкосемантичке (тзв. природни род) и референцијално-граматичке (моција рода), класификационе граматичке и флексионе граматичке категорије. Указује се на сличност функције првог дела сложеница са функцијом прилога и оспоравају се налази да у срп- ском језику постоје сложенице са напоредном односом делова. У даљем се току анализе, где је посебна пажња посвећена кованици српскохрватски, указује на иста формативна обележја првог дела сложених и полусложених речи, чија се двочланост јасно одражава у писању (српско-хрватски).