Заменички систем и заменица себе, се

Abstract

The paper investigates the status of sebe, se [self] pronoun in the system of pronouns of the Serbian language. To that end, a classification of pronouns is made according to two new principles: pronouns are classified (1) in groups by the communicative function, and (2) groups and subgroups by the referential-semantic criterion. In the latter classification, four categorical principles in the organization of the pronominal system can be distinguished: quality, quantity, possessiveness (pronouns with indirect reference, i.e. adjectival pronominals), and principle of the unity of the object (pronouns with direct reference, i.e nominal pronouns). The applied criteria of classification, based exclusively on nominative values of pronouns, suggest a series of possible new directions of synchronic and diachronic studying of pronominal words. As for the pronoun sebe, se, numerous mishandlings in grammars concerning the treatment of this pronoun have been pointed out. It has been established that sebe, se is not a personal pronoun; that it is also associated with person (‘human being’) and non-person, that it has no reference of its own, and also, in contrast to all other pronouns, that it has no communicative value of its own. While both of applied classification criteria show what this pronoun lacks, brief syntactic (more precisely: logical/ functional-syntactic) insights indicate that to reach positive answers on the nature of the pronoun sebe, and the enclitic (/‘morpheme’/‘particle’/‘segment’) se with numerous, seemingly various grammatical functions – could be found by applying these exact criteria of classification of pronominal words.

У раду се преиспитује место заменице себе, се у заменичком систему српског језика. Са тим се циљем спроводи класификација заменица по два нова критерија: заменице се сврставају (1) у групе према комуникативној функцији, и (2) у групе и подгрупе према референцијално-семантичком критерију. У овом се другом сврставању издвајају четири категоријална принципа у организацији заменичког система: квалитет, квантитет, посесивност и принцип целовитости предмета. Примењени критерији класификације наговештавају низ нових могућих праваца синхроног и дијахроног испитивања заменичких речи. Кад је реч о заменици себе, се, указује се на пропусте у граматичким приступима овој заменици. Запажа се да себе, се није лична заменица, да се везује и за лице (‘људско биће’) и за не-лице, да нема сопствену референцију, као што, за разлику од свих осталих заменица, нема ни сопствену комуникативну вредност. Док оба примењена критерија класификације показују шта ова заменица нема, летимични синтаксички (прецизније: логичко/функционално-синтаксички) увиди наговештавају да би се до позитивних одговора о природи заменице себе, и енклитике (/„морфеме“, „партикуле“/„речце“) се са бројним, привидно разнородним граматичким функцијама, – могло доћи применом управо тих критерија класификације заменичких речи.