Структурисање садржаја школске аритметике
Structuring the content of school arithmetic
Abstract
У овом чланку изложен је један приступ обради аритме-
тике у подручју првих 1.000 бројева, па наведимо шта је карактеристично
за тај приступ.
– Значење бројева и аритметичких операција везано је за феноме-
нологију коју чине видљиви скупови објеката у окружујућем простору.
За те скупове кажемо да су на сензорном нивоу, а ту треба укључити и
њихове иконичке представе.
– Идеја броја, зависно од перцепције скупова, развија се апстрахо-
вањем природе елемената тих скупова и било каквог њиховог организо-
вања (начином ређања, груписања итд.). Овај пут, који води формирању
идеја о појединачним природним бројевима ми називамо Канторовим
принципом инваријантности броја. Овај принцип је основа на којој се
граде појмови и формирају процедуре у школској аритметици, а одгова-
ра формалном појму еквивалентности скупова израженом у терминима
обострано једнозначних кореспонденција.
– Сабирање и одузимање, везују се за примере који се могу моде-
лирати као пар дисјунктних скупова.Такву... менталну представу назива-
мо адитивна схема, а кад су дати бројеви елемената тих скупова а тражи
се број елемената њихове уније, говоримо о задатку сабирања који прати
ту схему. А кад је дат број елемената уније и једног од тих скупова, а тра-
жи се број елемената другог од њих, кажемо да је то задатак одузимања
који прати ту схему. Значење ових операција почиње да се формира већ
у оквиру блока бројева до 10 и има перманентан карактер.
– Множење и дељење везују се за ситуације које се могу модели-
рати као коначна фамилија једнакобројних скупова, а такву менталну
представу називамо мултипликативна схема. Кад је дат број чланова те
фамилије и њихова бројност, а тражи се број елемената уније тих ску-
пова, кажемо да је то задатак множења који прати ту схему. Када је, пак,
дата бројност уније ових скупова и њихова бројност, а тражи се број чла-
нова те фамилије, говоримо о задатку дељења који се зове раздвајање,
док кад је дата бројност уније и број чланова те фамилије а тражи се бројност тих скупова говоримо о задатку дељења који се зове колико-
вање. Значење множења и дељења почиње да се формира у оквиру блока
бројева до 100 и такође има перманентан карактер.
– Изрази састављени од посебних бројева, али и слова као ознака
за променљиву, користе се за обраду аритметичких операција и исти-
цање њихових својстава. Али та техника ране алгебре мање је подесна
да се изразе поступци цифарског извођења ових операција. Уместо тога
користе се бројевне слике и иконичко престављање манипулисања са
њима. То што ученик јасно види, добро и разуме. Али потребно је да ти
поступци буду изражени у терминима саме аритметике, пратећи оно
што слагалице (бројевне слике) представљају и како се оне трансфор-
мишу. Тај опис временом постаје све упрошћенији и претвара се у уну-
трашњи говор који прати овакву врсту рачунања. Битно је да наставник
схвати праву функцију ових описа и да утиче на њихово спонтано реду-
ковање на форме унутрашњег говора. Ови технички поступци почињу да
се значајније обрађују у оквиру блока бројева до 1.000.
На крају рецимо да је овај чланак намењен студентима учитељских
факултета и наставницима разредне наставе да би разумели на дубљи
начин садржаје аритметике.
Keywords:
блокови бројева / Канторов принцип инваријантности броја / адитивне и мултипликативне схеме / рачунање и унутрашњи говорSource:
Прилози унапређивању образовања наставника, 2016, 11-122Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Посебна издања / Српска академија наука и уметности, Београд ; књ. 683. Председништво ; књ. 5.
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Марјановић, Милосав М. PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9612 AB - У овом чланку изложен је један приступ обради аритме- тике у подручју првих 1.000 бројева, па наведимо шта је карактеристично за тај приступ. – Значење бројева и аритметичких операција везано је за феноме- нологију коју чине видљиви скупови објеката у окружујућем простору. За те скупове кажемо да су на сензорном нивоу, а ту треба укључити и њихове иконичке представе. – Идеја броја, зависно од перцепције скупова, развија се апстрахо- вањем природе елемената тих скупова и било каквог њиховог организо- вања (начином ређања, груписања итд.). Овај пут, који води формирању идеја о појединачним природним бројевима ми називамо Канторовим принципом инваријантности броја. Овај принцип је основа на којој се граде појмови и формирају процедуре у школској аритметици, а одгова- ра формалном појму еквивалентности скупова израженом у терминима обострано једнозначних кореспонденција. – Сабирање и одузимање, везују се за примере који се могу моде- лирати као пар дисјунктних скупова.Такву менталну представу назива- мо адитивна схема, а кад су дати бројеви елемената тих скупова а тражи се број елемената њихове уније, говоримо о задатку сабирања који прати ту схему. А кад је дат број елемената уније и једног од тих скупова, а тра- жи се број елемената другог од њих, кажемо да је то задатак одузимања који прати ту схему. Значење ових операција почиње да се формира већ у оквиру блока бројева до 10 и има перманентан карактер. – Множење и дељење везују се за ситуације које се могу модели- рати као коначна фамилија једнакобројних скупова, а такву менталну представу називамо мултипликативна схема. Кад је дат број чланова те фамилије и њихова бројност, а тражи се број елемената уније тих ску- пова, кажемо да је то задатак множења који прати ту схему. Када је, пак, дата бројност уније ових скупова и њихова бројност, а тражи се број чла- нова те фамилије, говоримо о задатку дељења који се зове раздвајање, док кад је дата бројност уније и број чланова те фамилије а тражи се бројност тих скупова говоримо о задатку дељења који се зове колико- вање. Значење множења и дељења почиње да се формира у оквиру блока бројева до 100 и такође има перманентан карактер. – Изрази састављени од посебних бројева, али и слова као ознака за променљиву, користе се за обраду аритметичких операција и исти- цање њихових својстава. Али та техника ране алгебре мање је подесна да се изразе поступци цифарског извођења ових операција. Уместо тога користе се бројевне слике и иконичко престављање манипулисања са њима. То што ученик јасно види, добро и разуме. Али потребно је да ти поступци буду изражени у терминима саме аритметике, пратећи оно што слагалице (бројевне слике) представљају и како се оне трансфор- мишу. Тај опис временом постаје све упрошћенији и претвара се у уну- трашњи говор који прати овакву врсту рачунања. Битно је да наставник схвати праву функцију ових описа и да утиче на њихово спонтано реду- ковање на форме унутрашњег говора. Ови технички поступци почињу да се значајније обрађују у оквиру блока бројева до 1.000. На крају рецимо да је овај чланак намењен студентима учитељских факултета и наставницима разредне наставе да би разумели на дубљи начин садржаје аритметике. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Прилози унапређивању образовања наставника T1 - Структурисање садржаја школске аритметике T1 - Structuring the content of school arithmetic SP - 11 EP - 122 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9612 ER -
@conference{ author = "Марјановић, Милосав М.", year = "2016", abstract = "У овом чланку изложен је један приступ обради аритме- тике у подручју првих 1.000 бројева, па наведимо шта је карактеристично за тај приступ. – Значење бројева и аритметичких операција везано је за феноме- нологију коју чине видљиви скупови објеката у окружујућем простору. За те скупове кажемо да су на сензорном нивоу, а ту треба укључити и њихове иконичке представе. – Идеја броја, зависно од перцепције скупова, развија се апстрахо- вањем природе елемената тих скупова и било каквог њиховог организо- вања (начином ређања, груписања итд.). Овај пут, који води формирању идеја о појединачним природним бројевима ми називамо Канторовим принципом инваријантности броја. Овај принцип је основа на којој се граде појмови и формирају процедуре у школској аритметици, а одгова- ра формалном појму еквивалентности скупова израженом у терминима обострано једнозначних кореспонденција. – Сабирање и одузимање, везују се за примере који се могу моде- лирати као пар дисјунктних скупова.Такву менталну представу назива- мо адитивна схема, а кад су дати бројеви елемената тих скупова а тражи се број елемената њихове уније, говоримо о задатку сабирања који прати ту схему. А кад је дат број елемената уније и једног од тих скупова, а тра- жи се број елемената другог од њих, кажемо да је то задатак одузимања који прати ту схему. Значење ових операција почиње да се формира већ у оквиру блока бројева до 10 и има перманентан карактер. – Множење и дељење везују се за ситуације које се могу модели- рати као коначна фамилија једнакобројних скупова, а такву менталну представу називамо мултипликативна схема. Кад је дат број чланова те фамилије и њихова бројност, а тражи се број елемената уније тих ску- пова, кажемо да је то задатак множења који прати ту схему. Када је, пак, дата бројност уније ових скупова и њихова бројност, а тражи се број чла- нова те фамилије, говоримо о задатку дељења који се зове раздвајање, док кад је дата бројност уније и број чланова те фамилије а тражи се бројност тих скупова говоримо о задатку дељења који се зове колико- вање. Значење множења и дељења почиње да се формира у оквиру блока бројева до 100 и такође има перманентан карактер. – Изрази састављени од посебних бројева, али и слова као ознака за променљиву, користе се за обраду аритметичких операција и исти- цање њихових својстава. Али та техника ране алгебре мање је подесна да се изразе поступци цифарског извођења ових операција. Уместо тога користе се бројевне слике и иконичко престављање манипулисања са њима. То што ученик јасно види, добро и разуме. Али потребно је да ти поступци буду изражени у терминима саме аритметике, пратећи оно што слагалице (бројевне слике) представљају и како се оне трансфор- мишу. Тај опис временом постаје све упрошћенији и претвара се у уну- трашњи говор који прати овакву врсту рачунања. Битно је да наставник схвати праву функцију ових описа и да утиче на њихово спонтано реду- ковање на форме унутрашњег говора. Ови технички поступци почињу да се значајније обрађују у оквиру блока бројева до 1.000. На крају рецимо да је овај чланак намењен студентима учитељских факултета и наставницима разредне наставе да би разумели на дубљи начин садржаје аритметике.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Прилози унапређивању образовања наставника", title = "Структурисање садржаја школске аритметике, Structuring the content of school arithmetic", pages = "11-122", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9612" }
Марјановић, М. М.. (2016). Структурисање садржаја школске аритметике. in Прилози унапређивању образовања наставника Београд : Српска академија наука и уметности., 11-122. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9612
Марјановић ММ. Структурисање садржаја школске аритметике. in Прилози унапређивању образовања наставника. 2016;:11-122. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9612 .
Марјановић, Милосав М., "Структурисање садржаја школске аритметике" in Прилози унапређивању образовања наставника (2016):11-122, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9612 .