О стилској вредности именичких деминутива у Андрићевим приповеткама

Abstract

У раду се разматра стилска вредност именичких деминутивних твореница у приповеткама Иве Андрића из периода између 1925. и 1941. године. Андрићев стил карактерише одсуство експресива, али се може приметити одређен број деминутива, које писац најчешће користи у номиналној функцији, док се употребом појединих деминутива постиже и одређена стилска и поетска функција – разоткрива се подтекст, прецизније се представља психологија лично- сти, психолошка стања, особине јунака, означавају реакције и поступци ликова или осликава амбијент.

This paper discusses the style value of diminutive nouns in Ivo Andrićs short stories between 1925 and 1941. Andri¢s style is characterised by the absence of expressives, although one notices a number of diminutive nouns the writer commonly utilized in nominal function. While the use of some diminutives achieves a certain stylistic and poetic function – it also reveals subtext and more accurately representa the psychology of his characters, in particular the psychological conditionasnd characteristica of the main character. Furthermore, this paper indicates the reactions and actions of the characters and describes their interior.