Над синтаксом говора Срба у неким селима Банатске клисуре

Abstract

У раду се на основу грађе прикупљене у селима Дивич, Белобрешка и Стара Молдава анализирају неке битније синтаксичке особености говора Банатске клисуре (Румунија). У циљу осветљавања присутне синтаксичке интерферен- ције с румунским језиком посматране су познате синтаксичке балканистич- ке црте, различите појаве аналитизације падежног система, које су резултат иновационих процеса у српским периферним говорима. Њихов обим и удео у истраживаном говору, као и међусобни однос појавних облика одређеног синтаксичког балканизма, показује статус регистрованих иновација, који је у спрези са постојањем евентуалних препрека структурне природе при продору једне појаве из несловенског балканског језика у српски периферни говор и у спрези са правилом поступности приликом прелаза из једне структуре у другу.

Based on the data collected in the villages of Divič, Belobreška and Stara Moldava, the paper offers some significant syntactic features of the vernacular of Banatska Klisura (Romania). Aiming to shed some light on the syntactic interference with the Romanian language, the paper examines known syntactic Balkan features, different instances of analytisation of the case system, which represent a result of innovative processes in Serbian peripheral languages. Their scope and proportion within the analysed vernacular as well as the relationship between forms of a specific syntactic Balkanism, reveal the status of the detected innovations, which is related both to the existence of possible structural obstacles to the incursion of particular phenomena from a non-Slavonic Balkan language into a Serbian peripheral vernacular, and the rule of gradual transition from one structure into another. An insight into significant syntactic features allows a mapping of the direction and particulars of the development of this Serbian vernacular in a multiethnic environment.