Оружие, орудие, серб. урутка и смешение приставок

Abstract

Прасл. *orǫžьje и *orǫdьje ‒ слова, близкие по значению и, по видимому, параллельные приставочно‑суффиксальные образования, относимые большинством исследователей к корням балт.‑слав. *reng‑ / *rang‑ (лит. reñgti(s) ‘готовить(ся)’, rangà ‘подготовка’) и *rend‑ / *rand‑ *rind‑ (прасл. *rędъ, лит. rindà ) соответственно. При анализе *o‑rǫž‑ьje, *o‑rǫd‑ьje, суффикс ‑ьje не вызывает недоумения, тогда как приставка *o‑, которую в данной позиции нельзя возвести к *ob‑, является проблемой. Нами предполагается прасл. *ǫ‑, соответствующее, в отглагольных существительных, превербальному *vъ(n)‑, и последовательная регрессивная диссимиляция, вызванная, в обоих случаях, корневим носовым.

The Common Slavic words *orǫžьje and *orǫdьje have the same basic meaning (‘instrument, equipment’) and apparently share the same word‑formation pattern. Both of them are commonly considered to be prefixal-suffixal derivatives from the Balto‑Slavic roots *reng‑ / *rang‑ (Lith. reñgti(s) ‘prepare, arrange’, rangà ‘preparation’) and *rend‑ / *rand‑ *rind‑ (CSl. *rędъ ‘row, line; order’, Lith. rindà ‘row, line’ respectively. By analyzing *o‑rǫž‑ьje, *o‑rǫd‑ьje, the suffix ‑ьje is transparent, whereas *o‑ makes a problem, for in this position it cannot be traced back to the prefix *ob‑. We assume CSl. *ǫ‑, corresponding, in deverbal nouns, with the preverbal *vъ(n)‑, which resulted here in o‑ by the way of a regressive dissimilation, provoked, in both cases, by the root nasal.

Прасловенске речи *orǫžьje и *orǫdьje везује једну с другом осим значења која се међусобно преклапају и сазвучност која, како се чини, одражава сличност њихове унутрашње структуре: обе се могу тумачити као изведенице колективним суфиксом ‑ьje од глаголских коренова *rǫg‑ односно *rǫd‑. Ако је тако, у обема *o‑ би имало префиксални карактер, и управо ту настаје проблем, пошто се у датом гласовном окружењу то *о‑ не може непосредно свести ни на један прасловенски префикс. До упрошћења *ob‑ > *o‑ није долазило пред ликвидама, тако да је традиционална реконструкција као *obrǫžьje, *obrǫdьje неодржива, имајући у виду потпуно одсуство ‑b‑ у историјски посведоченим ликовима двеју речи, почевши од најстаријих, старословенских писаних споменика. На ту околност већ је више пута указано; у случају речи *orǫdьje она је чак дала повод одбацивању њене словенске этимологије у корист неубедљивог извођења из старовисоконемачког. С обзиром на присутство назала у оба корена, претпостављамо да је o‑ у *orǫžьje и *orǫdьje резултат ране регресивне дисимилације префикса *ǫ‑ < бсл. *an‑, који у поствербалним именицама одговара превербалном *vъ(n)‑ < *un, уп. творбене парове типа *ǫ‑tъkъ : *vъ‑tъknǫti. У *orǫžьje, *rǫg‑ се своди на *rang‑ као превој од *reng‑, уп. лит. rangà ‘припрема’ од reñgti(s) ‘при‑, о‑, с‑премати (се)’; основни глагол није одражен у словенским језицима; беспрефиксални облици рус. ружьë ‘пушка’, буг. дијал. ружие ‘оружје’, слн. дијал. rožjȅ, укр. ружúна позно су фиксирани и могу се објашњавати аферезом о‑, али постоји и буг. дијал. глагол рỳжа (се) ‘спрема (се)’, а такође сложеница *moto‑rǫga > слн. motorǫ́ga, с.‑х. мотòруга, чија је структура, очито, аналогна синонимном образовању *moto‑vidlo ‘мотовило’, уп. за orǫga лит. rangýti, ‑gúoti ‘у‑, из‑, са‑вијати’; смотавати’, rañgas ‘увојак, клупко’. Недавно је Љ. В. Куркина овамо сврстала и руско наружу ‘споља’, дијал. ружь ‘спољашњи изглед’. Рус. дијал. обрýга ‘женская свечана одећа; покривало за главу’ има блиску паралелу у лит. ap‑rangà ‘одећа’ од ap‑reñgti ‘оде(ва)ти’, док речи *orǫžьje, при немогућности да се њено *o‑ изведе из *ob‑, ближе, како у творбеном тако и у семантичком погледу, стоји лит. į̀ranga ‘наоружање’ од į‑reñgti ‘опремити’, при чему се лит. префикс į‑ < *in‑ своди, скупа са прасл. *vъ(n)‑ < *un‑, на *on‑ као редуковану варијанту префиса *on‑ > прасл. *ǫ‑; уп. стсл. спој въ орѫжии, рус. дијал. вружить(ся) ‘наоружати се’. Облик *orǫžьje објашњава се дисимилацијом *anrang‑ > *arang‑, извршеном у ранопрасловенском пре настанка назала; није искључено да је упоредо с њим и даље постојала недисимилована варијанта *ǫrǫžьje, одражена у споменицима XI в., стсл. ѫрѫжье, струс. уружье, премда се ти ликови могу и друкчије објашњавати. Према широко прихваћеном и највероватнијем тумачењу, *orǫdьje је у превојној вези са речју *rędъ, при чему префиксално *o‑ чини исту тешкоћу као и у *orǫžьje, која се, као и у том случају, дâ превладати ако пођемо од ранопрасловенског *an‑, т.ј. *arand‑ < *an‑rand‑, изведеница од глагола *un‑rend‑ одраженог в стсл. върѧдити, уп. прасл. обрте *do‑, pri‑vesti vъ rędъ ‘довести у ред’. Коренски превој *rǫd‑ у тој речи није више изолован откад је И. П. Петљова указала на низ његових одраза у источнословенском: русск. диал. нипорýда ‘немаран човек’, обрудить ‘опшити’, укр. дијал. напорудити ‘научити’ поред струс. нарѧдити ‘исто’ итд. Међу њима је и кујбишевско арутка ‘одећа’, које Петљова пореди са шире распрострањеним синонимом обря́да, али са гласовне тачке гледишта арутка ваља поистоветити са јужнословенском речју буг. дијал. (зап.) орудка, урутка, срп. дијал. (ист.) орутка, (ист., центр.) урутка ‘алатка’. Најпре треба поћи од пара *orǫdъka < *arand‑ : *ǫrǫdъka < *an‑rand‑ који би одражавао ранопрасловенску дисимиловану и недисимиловану варијанту. На феномен мешања префикаса већ смо указали поводом прасл. речи *otsoje ‘осоје, страна брда окренута од сунца’, која се обично реконструише као *obsoje, али семантички боље мотивисан лик са *ot‑ налази потврду у старосрпском запису XIII в. отсоѥ. Из семантичких разлога и преверб у *u‑ręditi подлеже сумњи да није од *u‑ < *au‑ већ да је и он плод познопрасловенске дисимилације назала у (знатно слабије потврђеном) *vъ(n)‑ręditi. Елем, префикси *ob‑, *ot‑, *ǫ‑ и *vъ(n)‑ мешали су се једни с другима у исходу гласовног упрошћавања и дисимилације од самих почетака писане предаје; у Супрасаљском кодексу упоредо са именицом орѫдиѥ налазимо глаголски облик ѫродовати, објашњив прогресивном дисимилацијом.