Српска лична имена и феминистички погледи на језик

Abstract

У раду се испитује принцип поларизације и начин организација личних имена (ЛИ) у српском језику, првенствено однос између пола, као условно казано семантичке разлике ’женско’ – ’мушко’, и рода као формалнограматичке карактеристике српских ЛИ – све с циљем да се испита ваљаност феминистичких погледа на језик. Три су основна налаза: (а) подела ЛИ на мушка и женска не почива на формалним карактеристикама (роду) ЛИ као речи, већ на полу као унапред датој разлици која је учитана (/ учитава се) у ЛИ; (б) исти вредносни ранг опозита ’женско’ – ’мушко’ у ЛИ онемогућава системску организацију и условљава издвојеност ЛИ из језика као система (/ замењивост комплетних именослова без последица по језик); (3) опозитни односи тога типа нису спојиви с организационим начелима језика као система. С тих се полазишта оцењује вештачки модел „родно диференцирног језика”, кога тоталитарним методама у многим језицима инсталирају идеолози или следбеници „родног феминизма”.

The paper examines the principle of polarization and the ways in which personal names in the Serbian language are organized. This primarily includes an analysis of the relationship between the sex, tentatively defined as a semantic ’female’ – ’male’ distinction, and gender, as a formal grammatical feature of Serbian personal names. Drawing on Whorf and relying on Aristotle, we demonstrate that the language bears the ’male – female’ distinction as a relationship between two predefined complementary classes. Regardless of whether a language distinguishes the gender and regardless of the way it reacts to the sex, this distinction that is understood by itself dictates that the identity of a person be determined and classified as ’male’ or ’female’ at the moment of naming. As the relationship between these classes does not allow us to coordinate and elevate personal names to a general level, they lack a systemic organization. This indirectly reflects the organizational principles of the language as a system and reveals some of the consequences of the ideologically motivated demand to apply the ’male’ – ’female’ distinction consistently. The paper demonstrates that the implementation of such demands put forward by the proponents of influential “gender feminism” would be devastating for the human language and thought.