Двовидски глаголи у савременом српском језику

Abstract

Предмет овог истраживања јесу двовидски глаголи у савременом српском језику, функционисање у видском систему, њихове особине, лексичко-семантичке карактеристике и инвентар.Циљеви рада су да се покаже испољавање вида код ових глагола, тј. да се утврде критеријуми и услови под којима они у одређеном контексту имају једну или другу вредност видске опозиције свршено : несвршено. Затим, да се анализира њихова структура са творбеног, етимолошког и лексичко-семантичког становишта.Истраживање ће бити спроведено на корпусу глагола ексцерпираних из Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, шестотомног Речника српскохрватскога књижевног језика Матице српске, једнотомног Речника српскога језика и Обратног речника српскога језика Мирослава Николића. Примери су преузимани из поменутих дескриптивних речника и из Корпуса савременог српског језика Математичког факултета у Београду.У раду је најпре изнети историјат аспектолошких проучавања, основни појмови и термини, правци у проучавању и поимању глаголског вида, његово одређење и разграничење од сродних појава, те резултати проучавања глаголског вида и њему блиских појава у србистици.Посебно су издвојени резултати у проучавању двовидских глагола. Анализирани су дијагностички контексти за функционисање двовидских глагола: глаголски облици (веза вида и облика на морфолошком и синтаксичком плану), синтаксичке конструкције које захтевају употребу одређеног вида (нпр. са фазним глаголима, одређене врсте зависних клауза и сл.), лексички маркера и друга допунска средства која указују на перфективност или имперфективност (нпр. прилози и прилошки изрази сл.) итд. Разматрањем конкретних семантичко-синтаксичких реализација двовидских глагола, уочавају се и случајеви немогућности одређивања глаголског вида, тј. могућности његове двојакеинтерпретације без промене смисла, што представља појаву видске неутрализације, и могућности промене смисла исказа у зависности од видске интерпретације, што представља појаву видске хомонимије...

The subjects of this paper are biaspectual verbs in contemporary Serbian, their functioning within the aspectual system, their characteristics, lexical semantic properties and inventory.The aims of this paper are to depict the manifestation of aspect with these verbs, i.e. to determine the criteria and conditions under which in a specific context they exhibit one of the two meanings implied of the aspectual opposition perfective : imperfective. Furthermore, the aim was to analyze their structure from the standpoints of morphology, etymology and lexical semantics.The research will be done on a corpus of verbs excerpted from the Dictionary of the Serbo-Croatian Literary Language and Vernaculars of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Dictionary of Serbo-Croatian Literary Language in six volumes published by Matica srpska, one-volume Dictionary of the Serbian Language and Reverse Dictionary of the Serbian Language by Miroslav Nikolic. The examples have been taken from the abovementioned descriptive dictionaries and from the Corpus of Contemporary Serbian at the Faculty of Mathematics in Belgrade.The paper first presents a history of the study of aspectology, the basic notions and terms, directions in the study and understanding of verb aspect, its determination and distinction from related phenomena, as well as the results of investigating verb aspect and the related phenomena in Serbian studies.The results of the study of biaspectual verbs have been specifically singled out. The diagnostic contexts for the functioning of biaspectual verbs have been analyzed: verb forms (the connection between aspect and form on a morphological and syntactic plane), syntactic constructions that require the use of a specific aspect (eg. with aspectual verbs, certain types of clauses etc.), lexical markers and other additional tools that indicate perfectiveness or imperfectiveness (e.g. adverbs or adverbial expressions etc.) and so on. When examining specific semantic-syntactic realizations of biaspectual verbs, it is noted that in some instances it is impossible to determine the verb aspect, i.e.it is possible to interpret it both ways without changing the sense, which is a phenomenon called aspectual neutralization, whereas the possibility of changing the sense of a phrase in relation to aspectual interpretation is a phenomenon known as aspectual homonymy...