Двојезични неумски зборници из касног средњег века – нови поглед на познате музичке изворе

Abstract

О дугорочном процесу византизације срп ске кул ту ре и умет но сти, који је у склопу сложених политичких односа на почетку XV века интензивиран, сведоче сачувани двојезични грчко-словенски музички рукописи. Ови примарни извори у реконструкцији појачке уметности Српске цркве у касном средњем веку, али и византијско-српских музичких веза, недвосмислено потврђују постојање праксе билингвалних богослужења у доба Деспотовине. Задуго уврежени ставови о времену настанка две неумске антологије: Лавра Е 108 и ЕВЕ 928, писарима који су у њиховом састављању узели удела, мелодима и напевима који су се у њима нашли, критички су у овом раду први пут сагледани.

The long-term process of the byzantinization of Serbian culture and art, intensified in the framework of complex political relations at the beginning of the 15th century, is testified, among others, by the preserved bilingual Greek-Slаvonic musical manuscripts. As the primary sources in the reconstruction of the Serbian church chanting art in the late Middle Ages, but also the Byzantine-Serbian musical connections, the neum manuscripts unambiguously confirm the existence of the bilingual worship practice at the time of Despotovina Serbia. The long-held views on the dated two neum anthologies from the Great Lavra (E 108) and the National Library of Greece (EVE 928), their scribes, composers and songs in this paper are critically examined for the first time.