Немачка између Истока и Запада
Germany between East and West
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Author reviews German political ideas in last hundred years focusing:
1. on the Russian Revolution of 1917 that has had a huge impact also on Germany.
2. His special interest is directed towards two important authors: Talcott Parsons
and Ernst Jünger.
In author’s view, the ideas of these two men played a significant (and today rather
neglected) role in shaping post-war German academic life. Parsons (1902–1979) American
sociologist who, after doing fis PhD in Germany, was professor at Harvard University from
1927 to 1973. As a functionalist, he was concerned with how elements of society were functional
for a society. He was also concerned with social order, but argued that order and stability
in a society are the result of the influence of certain values in society, rather than structure
such as economic system. Jünger (1895–1998) was a German writer; in 1932 he published The
Worker (Der Arbeiter), which called for the creation of an activist (participative) society run
by w...arrior-worker-scholars. Author is clearly on the of Jünger’s side; he believes that Parsons
philosophy is alien to the German tradition. Author is convinced that in the future Jünger’s
idea will play important role in the German political life. Author as a strong critic of Parsons
opposes total Americanization of Germany. The United States, since 1945, has systematically
endeavored to impose its own political model on Europe. This political system, which author
calls “liberal materialism” has, in his opinion, completely taken over Germany.
У раду је дат кратак историјски преглед немачке политичке
мисли у последњих сто година. Аутор ставља нагласак на:
1. Октобарску револуцију из 1917. године која је имала великог утицаја
и на Немачку; и
2. идеје Талкота Парсонса и Ернста Јингера које су, сматра аутор, играле
значајну улогу у формирању немачке академске свести после Другог светског рата.
Парсонс (1902–1979), амерички социолог, после рада на докторату у Немачкој, предавао је на Харвардском универзитету од 1927. до 1973. Као функционалиста, највише је изучавао питање: како елементи друштва могу да будуфункционални за заједницу. Такође је проучавао друштвени ред и поредак, азаступао је становиште да су ред и стабилост друштва резултат утицаја одређених вредности друштва, а не структура, као што је, на пример, економски систем.
Јингер (1895–1998), немачки писац, године 1932. објавио је значајну
књигу Радник (Der Arbeiter) у којој се залаже за стварање друштва у коме би
грађани активно учествовали. По њему, кључну уло...гу требало би да играју
учесници Првог светског рата, који су у послератном периоду постали рад-
ници, инжењери и професори.
Аутор се јасно определио за Јингерове идеје, верујући да је Парсонсова
филозофија туђа немачкој и европској традицији. САД су после 1945. године
настојале да Европи наметну свој политички модел. Аутор је против американизације Немачке и Европе. Он узроке политичке кризе у Немачкој види управо у чињеници да је после Другог светског рата доминантна политичка мисао „либерални материјализам“, који је потпуно стран немачкој традицији. Убеђен је да ће Јингерове идеје у 21. веку играти важну улогу у немачком политичком животу.
Keywords:
Germany / East / West / Bolshevik Revolution 1917 / Talcott Parsons / Ernst Jünger / Немачка / Исток / Запад / Октобарска револуција 1917 / Први светски рат / Други светски рат / Талкот Парсонс / Ернст ЈингерSource:
Глас САНУ, 2016, 426, 3-23Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - JOUR AU - Рабел, Бернд PY - 2016 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9559 AB - Author reviews German political ideas in last hundred years focusing: 1. on the Russian Revolution of 1917 that has had a huge impact also on Germany. 2. His special interest is directed towards two important authors: Talcott Parsons and Ernst Jünger. In author’s view, the ideas of these two men played a significant (and today rather neglected) role in shaping post-war German academic life. Parsons (1902–1979) American sociologist who, after doing fis PhD in Germany, was professor at Harvard University from 1927 to 1973. As a functionalist, he was concerned with how elements of society were functional for a society. He was also concerned with social order, but argued that order and stability in a society are the result of the influence of certain values in society, rather than structure such as economic system. Jünger (1895–1998) was a German writer; in 1932 he published The Worker (Der Arbeiter), which called for the creation of an activist (participative) society run by warrior-worker-scholars. Author is clearly on the of Jünger’s side; he believes that Parsons philosophy is alien to the German tradition. Author is convinced that in the future Jünger’s idea will play important role in the German political life. Author as a strong critic of Parsons opposes total Americanization of Germany. The United States, since 1945, has systematically endeavored to impose its own political model on Europe. This political system, which author calls “liberal materialism” has, in his opinion, completely taken over Germany. AB - У раду је дат кратак историјски преглед немачке политичке мисли у последњих сто година. Аутор ставља нагласак на: 1. Октобарску револуцију из 1917. године која је имала великог утицаја и на Немачку; и 2. идеје Талкота Парсонса и Ернста Јингера које су, сматра аутор, играле значајну улогу у формирању немачке академске свести после Другог светског рата. Парсонс (1902–1979), амерички социолог, после рада на докторату у Немачкој, предавао је на Харвардском универзитету од 1927. до 1973. Као функционалиста, највише је изучавао питање: како елементи друштва могу да будуфункционални за заједницу. Такође је проучавао друштвени ред и поредак, азаступао је становиште да су ред и стабилост друштва резултат утицаја одређених вредности друштва, а не структура, као што је, на пример, економски систем. Јингер (1895–1998), немачки писац, године 1932. објавио је значајну књигу Радник (Der Arbeiter) у којој се залаже за стварање друштва у коме би грађани активно учествовали. По њему, кључну улогу требало би да играју учесници Првог светског рата, који су у послератном периоду постали рад- ници, инжењери и професори. Аутор се јасно определио за Јингерове идеје, верујући да је Парсонсова филозофија туђа немачкој и европској традицији. САД су после 1945. године настојале да Европи наметну свој политички модел. Аутор је против американизације Немачке и Европе. Он узроке политичке кризе у Немачкој види управо у чињеници да је после Другог светског рата доминантна политичка мисао „либерални материјализам“, који је потпуно стран немачкој традицији. Убеђен је да ће Јингерове идеје у 21. веку играти важну улогу у немачком политичком животу. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Глас САНУ T1 - Немачка између Истока и Запада T1 - Germany between East and West SP - 3 EP - 23 VL - 426 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9559 ER -
@article{ author = "Рабел, Бернд", year = "2016", abstract = "Author reviews German political ideas in last hundred years focusing: 1. on the Russian Revolution of 1917 that has had a huge impact also on Germany. 2. His special interest is directed towards two important authors: Talcott Parsons and Ernst Jünger. In author’s view, the ideas of these two men played a significant (and today rather neglected) role in shaping post-war German academic life. Parsons (1902–1979) American sociologist who, after doing fis PhD in Germany, was professor at Harvard University from 1927 to 1973. As a functionalist, he was concerned with how elements of society were functional for a society. He was also concerned with social order, but argued that order and stability in a society are the result of the influence of certain values in society, rather than structure such as economic system. Jünger (1895–1998) was a German writer; in 1932 he published The Worker (Der Arbeiter), which called for the creation of an activist (participative) society run by warrior-worker-scholars. Author is clearly on the of Jünger’s side; he believes that Parsons philosophy is alien to the German tradition. Author is convinced that in the future Jünger’s idea will play important role in the German political life. Author as a strong critic of Parsons opposes total Americanization of Germany. The United States, since 1945, has systematically endeavored to impose its own political model on Europe. This political system, which author calls “liberal materialism” has, in his opinion, completely taken over Germany., У раду је дат кратак историјски преглед немачке политичке мисли у последњих сто година. Аутор ставља нагласак на: 1. Октобарску револуцију из 1917. године која је имала великог утицаја и на Немачку; и 2. идеје Талкота Парсонса и Ернста Јингера које су, сматра аутор, играле значајну улогу у формирању немачке академске свести после Другог светског рата. Парсонс (1902–1979), амерички социолог, после рада на докторату у Немачкој, предавао је на Харвардском универзитету од 1927. до 1973. Као функционалиста, највише је изучавао питање: како елементи друштва могу да будуфункционални за заједницу. Такође је проучавао друштвени ред и поредак, азаступао је становиште да су ред и стабилост друштва резултат утицаја одређених вредности друштва, а не структура, као што је, на пример, економски систем. Јингер (1895–1998), немачки писац, године 1932. објавио је значајну књигу Радник (Der Arbeiter) у којој се залаже за стварање друштва у коме би грађани активно учествовали. По њему, кључну улогу требало би да играју учесници Првог светског рата, који су у послератном периоду постали рад- ници, инжењери и професори. Аутор се јасно определио за Јингерове идеје, верујући да је Парсонсова филозофија туђа немачкој и европској традицији. САД су после 1945. године настојале да Европи наметну свој политички модел. Аутор је против американизације Немачке и Европе. Он узроке политичке кризе у Немачкој види управо у чињеници да је после Другог светског рата доминантна политичка мисао „либерални материјализам“, који је потпуно стран немачкој традицији. Убеђен је да ће Јингерове идеје у 21. веку играти важну улогу у немачком политичком животу.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Глас САНУ", title = "Немачка између Истока и Запада, Germany between East and West", pages = "3-23", volume = "426", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9559" }
Рабел, Б.. (2016). Немачка између Истока и Запада. in Глас САНУ Београд : Српска академија наука и уметности., 426, 3-23. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9559
Рабел Б. Немачка између Истока и Запада. in Глас САНУ. 2016;426:3-23. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9559 .
Рабел, Бернд, "Немачка између Истока и Запада" in Глас САНУ, 426 (2016):3-23, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9559 .