Квантитативно испитивање декомпонованог / перифрастичног предиката у српском језику

Abstract

У раду се на узорку новинског текста политичке рубрике испитују типови предикација у оквиру којих су се јавили семикопулативни глаголи преузети од М. Радовановића (1977). Примери пронађени у језичком узорку анализирају се квантитативно кроз четири нивоа дефиниције декомпонованог предиката: структурног, творбеног, семантичког и типа предиката који се декомпонује. Поред тога, уместо досадашње дефиниције именског дела декомпонованог предиката (Nomen deverbativum), нуди се прецизнији принцип њиховог одабира. На тај начин у већој мери се показује законитост у степену семантичке диференцијације глаголске именице на површинском нивоу, од мотивног глагола на дубинском нивоу декомпоноване конструкције. На крају рада приказана је анализа која показује важност сваког од нивоа дефиниције за разликовање декомпонованих од перифрастичних предиката.

In this research we examined different types of predications that consisted of semicopulative verbs presented in Radovanović (1977). Exemplars from newspaper texts sample are described in terms of quantitative analysis through four levels of decomposed predicate definition: structural, word formation, semantic level and level of type of predicate that is decomposed. In addition, we discuss current definition of nominal part of decomposed predicate (Nomen deverbativum) and we propose more precise criteria of their classification. Through this analysis we established correlation between noun type on surface level and its semantic equivalence with verb at the deep structure level. Final analysis underlined the importance of each level of definition for differentitation between decomposed and periphrastic predicate.