Славенизми у огледној свесци Речника славеносрпског језика

Abstract

Матица српска је у оквиру пројекта Речник славеносрпског језика почетком 2017. године објавила Огледну свеску истоименог речника. Конципираном као потпуни речник, у његовом саставу нашле су се домаће речи и речи страног порекла, а пре свега славенизми – специфичан лексички слој који представља значајан елемент књижевног језика славеносрпског периода. Бројност те лексике у Огледној свесци огледа се у чињеници да је из корпуса од око 1000 обрађених лексема ексцерпиран укупно 451 славенизам. Аутори речника су под славенизмима подразумевали све форме које припадају српскословенској, рускословенској, заједничкој црквенословенској и руској лексици, укључујући и хибридне творевине, те су сходно томе оне означене етимолошким квалификатором слав. Како су тиме под појмом славенизма подведене лексеме раз- личитог порекла, у раду се оне разматрају са лексикографског и етимолошког становишта. Циљ рада је да се сагледавањем и поређењем те лексике у другим лексикографским делима (РСАНУ, РМС и Стијовићевом речнику Славенизми у Његошевим песничким делима) прикаже њихова квалификација у речницима, а да се на примеру изабраних славенизама утврди њихово порекло.

At the beginning of 2017, Matica Srpska published the Dictionary of the Slavo-Serbian Language (Pilot Issue). Designed as a complete dictionary, it consists of Serbian and foreign words, and above all, Slavicisms - a specific lexical layer that represents a significant element of the literary language of the Slavonic period. The number of this lexicon is reflected in their number in the Pilot Issue, in which out of about 1000 lexemes 451 Slavicisms were excerpted. The authors of the dictionary included all the forms belonging to the Serbian Church Slavonic, Russian Church Slavonic, Church Slavonic as the common liturgical language of the Serbian and Russian churches and Russian lexicon, including hybrid words. They were accordingly labeled with the etymological determinant slav. Since the Slavicisms have different origins, in this paper they have been considered from the lexical and etymological point of view. The aim of this paper is to show their marking in vocabularies by examining and comparing this lexicon in other lexicographic editions (RSANU, RMS and Stijović Slavicisms in Njegoš’s poetic works), as well as to determine their origin on the example of the selected Slavicisms.