Светосавље кроз лексику савременог српског језика

Abstract

У раду се разматра лексика тематски обједињена називом светосавље, под којим се подразумева „православно Хришћанство српског стила и искуства“. Дају се иосновни појмови и подела српског православног ономастикона са циљем да послуже даљој анализи и опису ове лексике, чије су јединице по своме саставу већином апелативно-антропонимски комплекси лексема, могу се посматрати као микротекст и интересантни су за анализу.

In this paper we have classified and partially described lexicosemantic units which are thematically covered by the term svetosavije. Although the meaning of the term can be wider, in this article we consider it to be Orthodox Christianity of Serbian style and experience. The focus in the research is on Serbian Orthodox onomastics: hagioanthroponyms (names of the saints), ecclesionyms (names of the churches, monasteries and chapels), hagiotoponyms with eparchionyms (diocese names), heorthonyms (names of the holidays) and icononyms (names of the icons). Besides, we included the lexical sets of units connected to celebrating the slava in the one hand and Christmas on the other. The aim of the paper is to be the beginning and the encouragement for further description and analyzing of this lexical field in contemporary Serbian.