Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома
Abstract
Радови објављени у зборницима Одбора обухватају веома широк географски опсег – не рачунајући историјске радове, и радове који се односе на период
Југославије – који донекле отвара увиде у балканску и централноевропску
перспективу и представља преглед актуелног стања традицијске и савремене
културе и језика Рома и сродних група у Словенији, Хрватској, Аустрији, Босни
и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској, Северној Македонији и делимично
Румунији.12 Отворен је простор за разумевање ромске културе и језика као
трансграничне уз уважавање локалних специфичности.
Отворен је простор за дијалог и супротстављена мишљења о стандардизацији ромског језика. У неким радовима се могу наћи и полемички тонови па
и отворена критика актуелне језичке политике. Осим фундаменталних лингвистичких питања – у која свакако спада стандардизација ромског језика –
знатан број прилога се бави примењеном лингвистиком. Релативно слабо
интересовање истраживача из других хуманистичких дисциплина, пре свега,
ф...олклориста, етномузиколога, историчара, одражава реално стање у научној
политици и друштву у Србији у коме се латентна стигма Рома и ромске културе
уопште преноси и на истраживаче ромологе.
Keywords:
Committee for the study of life and customs of the Roma / the Roma / standardization of language / language policySource:
Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019, 2019, 71-87Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Посебна издања / Српска академија наука и уметности ; књ. 689. Одељење друштвених наука, ISSN 0354-494X ; књ. 110
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Сикимић, Биљана PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9396 AB - Радови објављени у зборницима Одбора обухватају веома широк географски опсег – не рачунајући историјске радове, и радове који се односе на период Југославије – који донекле отвара увиде у балканску и централноевропску перспективу и представља преглед актуелног стања традицијске и савремене културе и језика Рома и сродних група у Словенији, Хрватској, Аустрији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској, Северној Македонији и делимично Румунији.12 Отворен је простор за разумевање ромске културе и језика као трансграничне уз уважавање локалних специфичности. Отворен је простор за дијалог и супротстављена мишљења о стандардизацији ромског језика. У неким радовима се могу наћи и полемички тонови па и отворена критика актуелне језичке политике. Осим фундаменталних лингвистичких питања – у која свакако спада стандардизација ромског језика – знатан број прилога се бави примењеном лингвистиком. Релативно слабо интересовање истраживача из других хуманистичких дисциплина, пре свега, фолклориста, етномузиколога, историчара, одражава реално стање у научној политици и друштву у Србији у коме се латентна стигма Рома и ромске културе уопште преноси и на истраживаче ромологе. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019 T1 - Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома SP - 71 EP - 87 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9396 ER -
@conference{ author = "Сикимић, Биљана", year = "2019", abstract = "Радови објављени у зборницима Одбора обухватају веома широк географски опсег – не рачунајући историјске радове, и радове који се односе на период Југославије – који донекле отвара увиде у балканску и централноевропску перспективу и представља преглед актуелног стања традицијске и савремене културе и језика Рома и сродних група у Словенији, Хрватској, Аустрији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској, Северној Македонији и делимично Румунији.12 Отворен је простор за разумевање ромске културе и језика као трансграничне уз уважавање локалних специфичности. Отворен је простор за дијалог и супротстављена мишљења о стандардизацији ромског језика. У неким радовима се могу наћи и полемички тонови па и отворена критика актуелне језичке политике. Осим фундаменталних лингвистичких питања – у која свакако спада стандардизација ромског језика – знатан број прилога се бави примењеном лингвистиком. Релативно слабо интересовање истраживача из других хуманистичких дисциплина, пре свега, фолклориста, етномузиколога, историчара, одражава реално стање у научној политици и друштву у Србији у коме се латентна стигма Рома и ромске културе уопште преноси и на истраживаче ромологе.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019", title = "Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома", pages = "71-87", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9396" }
Сикимић, Б.. (2019). Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома. in Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019 Београд : Српска академија наука и уметности., 71-87. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9396
Сикимић Б. Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома. in Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019. 2019;:71-87. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9396 .
Сикимић, Биљана, "Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома" in Тридесет година рада одбора за проучавање живота и обичаја Рома : 1989-2019 (2019):71-87, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9396 .