Хуманистичке дисциплине у раду Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома

Abstract

Радови објављени у зборницима Одбора обухватају веома широк географски опсег – не рачунајући историјске радове, и радове који се односе на период Југославије – који донекле отвара увиде у балканску и централноевропску перспективу и представља преглед актуелног стања традицијске и савремене културе и језика Рома и сродних група у Словенији, Хрватској, Аустрији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Бугарској, Северној Македонији и делимично Румунији.12 Отворен је простор за разумевање ромске културе и језика као трансграничне уз уважавање локалних специфичности. Отворен је простор за дијалог и супротстављена мишљења о стандардизацији ромског језика. У неким радовима се могу наћи и полемички тонови па и отворена критика актуелне језичке политике. Осим фундаменталних лингвистичких питања – у која свакако спада стандардизација ромског језика – знатан број прилога се бави примењеном лингвистиком. Релативно слабо интересовање истраживача из других хуманистичких дисциплина, пре свега, фолклориста, етномузиколога, историчара, одражава реално стање у научној политици и друштву у Србији у коме се латентна стигма Рома и ромске културе уопште преноси и на истраживаче ромологе.