Скерлићева периодизација историје нове српске књижевности
Skerlićs Periodisierung der neuen serbischen Literaturgeschichte
Abstract
У овом раду најпре укратко излажем основна полазишта
Скерлићевог приступа књижевној историји, утемељеног на схватањима његовог лозанског професора Ренара, која је Скерлић приказао још 1900. Затим
у вези са њима тумачим прву Скерлићеву периодизацију нове српске књижевности из 1905. године, а потом и ону из 1910. по којој је уређена његова
Исtорија нове срpске књижевносtи у два различита издања из 1912. и 1914.
године. Напокон показујем како су врхунци Скерлићевих епохалних процвата
измештени из матичних епоха у његовој Исtорији. На самом крају враћам
се на судове грађанске естетике Бранка Лазаревића и Милана Кашанина о
дометима Јована Скерлића као књижевног критичара и историографа, будући
да су ова два занимања код овога недељива.
Die Arbeit beginnt mit einer kurzen Auslegung der Ausgangspunkte von
Skerlićs literaturgeschichtlicher Betrachtungsweise, die auf den Auffassungen
seines Lausanner Professors Georges Renard fußte, wie sie Skerlić schon im
Jahr 1900 dargestellt hatte. In diesem Zusammenhang werden dann die von
Skerlić ausgearbeiteten Periodisierungen der neuen serbischen Literaturgeschichte gedeutet, die erste aus dem Jahr 1905 und eine andere, die fünf Jahre
später erschien und nachfolgend in zwei verschiedenen Ausgaben seiner Geschichte der neuen serbischen Literatur von 1912 und 1914 genützt wurde.
Schließlich wird es gezeigt, wie in Skerlićs Geschichte die von ihm anerkannten Hochblüten aus ihren Stammepochen verschoben wurden. Am Ende
wird auf die Urteile von zwei Vertretern der bürgerlichen Ästhetik, Branko
Lazarević und Milan Kašanin, über Skerlićs Leistungen als Literaturkritiker
und Literaturhistoriker Bezug genommen, weil sein ungetrenntes Interesse
den beiden Bereichen galt.
Keywords:
Rationalismus / Aufklärung / Realismus / Romantik / Emotionalismus / rationalism / enlightenment / realism / romanticism / emotionalismSource:
Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939), 2019, 205-232Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 178. Одељење језика и књижевности ; књ. 31
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Лома, Миодраг PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9365 AB - У овом раду најпре укратко излажем основна полазишта Скерлићевог приступа књижевној историји, утемељеног на схватањима његовог лозанског професора Ренара, која је Скерлић приказао још 1900. Затим у вези са њима тумачим прву Скерлићеву периодизацију нове српске књижевности из 1905. године, а потом и ону из 1910. по којој је уређена његова Исtорија нове срpске књижевносtи у два различита издања из 1912. и 1914. године. Напокон показујем како су врхунци Скерлићевих епохалних процвата измештени из матичних епоха у његовој Исtорији. На самом крају враћам се на судове грађанске естетике Бранка Лазаревића и Милана Кашанина о дометима Јована Скерлића као књижевног критичара и историографа, будући да су ова два занимања код овога недељива. AB - Die Arbeit beginnt mit einer kurzen Auslegung der Ausgangspunkte von Skerlićs literaturgeschichtlicher Betrachtungsweise, die auf den Auffassungen seines Lausanner Professors Georges Renard fußte, wie sie Skerlić schon im Jahr 1900 dargestellt hatte. In diesem Zusammenhang werden dann die von Skerlić ausgearbeiteten Periodisierungen der neuen serbischen Literaturgeschichte gedeutet, die erste aus dem Jahr 1905 und eine andere, die fünf Jahre später erschien und nachfolgend in zwei verschiedenen Ausgaben seiner Geschichte der neuen serbischen Literatur von 1912 und 1914 genützt wurde. Schließlich wird es gezeigt, wie in Skerlićs Geschichte die von ihm anerkannten Hochblüten aus ihren Stammepochen verschoben wurden. Am Ende wird auf die Urteile von zwei Vertretern der bürgerlichen Ästhetik, Branko Lazarević und Milan Kašanin, über Skerlićs Leistungen als Literaturkritiker und Literaturhistoriker Bezug genommen, weil sein ungetrenntes Interesse den beiden Bereichen galt. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939) T1 - Скерлићева периодизација историје нове српске књижевности T1 - Skerlićs Periodisierung der neuen serbischen Literaturgeschichte SP - 205 EP - 232 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9365 ER -
@conference{ author = "Лома, Миодраг", year = "2019", abstract = "У овом раду најпре укратко излажем основна полазишта Скерлићевог приступа књижевној историји, утемељеног на схватањима његовог лозанског професора Ренара, која је Скерлић приказао још 1900. Затим у вези са њима тумачим прву Скерлићеву периодизацију нове српске књижевности из 1905. године, а потом и ону из 1910. по којој је уређена његова Исtорија нове срpске књижевносtи у два различита издања из 1912. и 1914. године. Напокон показујем како су врхунци Скерлићевих епохалних процвата измештени из матичних епоха у његовој Исtорији. На самом крају враћам се на судове грађанске естетике Бранка Лазаревића и Милана Кашанина о дометима Јована Скерлића као књижевног критичара и историографа, будући да су ова два занимања код овога недељива., Die Arbeit beginnt mit einer kurzen Auslegung der Ausgangspunkte von Skerlićs literaturgeschichtlicher Betrachtungsweise, die auf den Auffassungen seines Lausanner Professors Georges Renard fußte, wie sie Skerlić schon im Jahr 1900 dargestellt hatte. In diesem Zusammenhang werden dann die von Skerlić ausgearbeiteten Periodisierungen der neuen serbischen Literaturgeschichte gedeutet, die erste aus dem Jahr 1905 und eine andere, die fünf Jahre später erschien und nachfolgend in zwei verschiedenen Ausgaben seiner Geschichte der neuen serbischen Literatur von 1912 und 1914 genützt wurde. Schließlich wird es gezeigt, wie in Skerlićs Geschichte die von ihm anerkannten Hochblüten aus ihren Stammepochen verschoben wurden. Am Ende wird auf die Urteile von zwei Vertretern der bürgerlichen Ästhetik, Branko Lazarević und Milan Kašanin, über Skerlićs Leistungen als Literaturkritiker und Literaturhistoriker Bezug genommen, weil sein ungetrenntes Interesse den beiden Bereichen galt.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939)", title = "Скерлићева периодизација историје нове српске књижевности, Skerlićs Periodisierung der neuen serbischen Literaturgeschichte", pages = "205-232", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9365" }
Лома, М.. (2019). Скерлићева периодизација историје нове српске књижевности. in Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939) Београд : Српска академија наука и уметности., 205-232. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9365
Лома М. Скерлићева периодизација историје нове српске књижевности. in Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939). 2019;:205-232. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9365 .
Лома, Миодраг, "Скерлићева периодизација историје нове српске књижевности" in Периодизација нове српске књижевности : поводом 150. годишњице рођења Павла Поповића (16. IV 1868 - 4. VI 1939) (2019):205-232, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9365 .