Обликотворна моћ културе и могућност креирања интеркултурне сензибилности у глобализованом свету

Abstract

У раду се, из перспективе мултикултуралности, анализира феномен одсуства емпатије као психолошког процеса који укључује способност непосредног уживљавања у емоционална стања, мишљења и понашања људи. Проживљавајући осећања других, проживљавамо их и сами. Емпатија као психолошки механизам наравно није страна хуманој историји, али јој, нажалост, у далеко већој мери, нису страна ни њена наличја, стања равнодушности или суровости која мање или више оштро и неповратно повлаче границу између „нас“ и „њих“. У том смислу, основни предмет овог рада је феномен ишчезавања емпатије, како на локалном (Србија), тако и на регионалном нивоу (Европа). Наша претпоставка је да би глобална примена интеркултуралне комуникације, као модела савремене друштвености, омогућила достизање нове, глобалне етичке свести која би била супротстављена култури затворености, ксенофобичности, идеолошкој задртости и одсуству емпатије. У том смислу ћемо посебно анализирати однос између нормативноинституционалне и реалне димензије статуса националних мањина у Србији, изазове са којима се суочава Европа везане за тзв. „мигрантску кризу“, али ћемо анализирати и обликотворну моћ културе, не само као потенцијала за креирање интеркултуралне сензибилности, већ и као могућег одговора на ове проблеме.

In this paper, from the perspective of multiculturality, we have analyzed the phenomenon of lack of empathy as a psychological process that involves the ability to directly perceive emotional states, thoughts and behaviors of other people. Empathy as a psychological mechanism is not unknown to human history, but unfortunately, to a greater extent, it is not unknown to them, either the states of indifference or cruelty that more or less sharply and irreversibly pull the boundary between “us” and “them”. In this sense, the main subject of this work was the phenomenon of empathy emanating, both at the local (Serbia) and at the regional level (Europe). Our assumption was that the global application of intercultural communication, as a model of contemporary sociability, enables the attainment of a new, global ethical awareness that would be opposed to the culture of isolation, xenophobia, ideological fixation and lack of empathy. In this sense, we have especially analyzed the relationship between the normative-institutional and the real dimension of the status of national minorities in Serbia, the challenges that Europe is facing in relation to the so-called “Migrant crisis”, but we also analyzed the shaping power of culture not only as a potential for creating intercultural sensitivity, but also as a possible answer to these problems.