Трендови у области права националних мањина у Србији

Abstract

Последњих година у Србији се могу уочити извесни видови сужавања па и ускраћивања права националних мањина, не само на индивидуалном већ и на општем плану. Потоњи понекад произлазе из законских решења, а некада су последица њиховог рестриктивног тумачења, и представљају далеко озбиљнији вид ограничавања права јер се на тај начин успостављају основи и за њихово даље ограничавање у будућности, а понекад су засновани на произвољним и правно неутемељеним одлукама надлежних органа. У тексту су изнети примери таквих ограничавања мањинских права, пре свега права на самоуправу, уз критички осврт на основе и последице таквих видова ограничења права. У закључним разматрањима указује се на два главна извора тог вида сужавања права националних мањина, и на мере којима се такав тренд може сузбијати.

In the last few years the rights of national minorities in Serbia are infringed not only on an individual but also on a general level. The latter is sometimes the consequence of legal formulations, while sometimes it occurs as the result of restrictive interpretations of the law by relevant bodies. This way of restricting minority rights is far more serious than individual violations since here the law itself contains explicit or implicit grounds for minority rights’ encroachments further in the future, while in extreme cases the restrictions of rights are based on completely arbitrary and legally unfounded decisions of relevant bodies. This article contains several examples of such restrictions of minority rights, primarily the right to selfgovernance, critically analyzed from the point of view of the type of grounds for such restrictions and their consequences. Conclusive remarks point to the main two sources of such mode of restricting minority rights, and to measures that should be taken in order to eliminate or at least reduce such trend.