Милутин М. Радовановић : (1900-1968) : неуморни истраживач тајни природе

Abstract

Milutin Radovanović, the great Serbian name in the science on living world, was born on March 2, 1900, in well-provided farmer´s family in Tabanović, near Šabac. He finished elementary school in his native village, and Gymnasium, after a longer interruption. in his education, in Šabac. He obtained the highest education at the Faculty of Philosophy, Institute for phyletic studies, of the Thuringhishe University at Jena, Germany, and at Leopold-Franzen Faculty of Philosophy at Insbruck, Austria. He completed his studies by obtaining his Ph.D. in 1928, in Jena. On the return to his country he worked as suplent at a few high schools in the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians, then, as an assistant, at the University of King Alexander in Ljubljana, and later on he transferred to Zemaljski Museum in the Kingdom of Yugoslavia, in Sarajevo. For a short period of time, just before the Second World War, he worked at the Museum of Serbian Lands in Belgrade and then at the Faculty of Agriculture in Sarajevo, where he was the first professor. During the war, he was appointed associate professor at the Faculty oa Agriculture and Forestry, University of Belgrade, then was degraded to assistant professor at the Faculty of Philosophy. Political situation after the war was not inclined to professor Radovanović. In spite of all the misfortunes, he become full professor at the Faculty of Natural Sciences and Mathematics, a corresponding then full member of the Serbian Academy of Sciences and Arts in 1958 and 1968 respectively. From 1954 he was an honorary member of the Academy of Zoology in Agra, India. Besides, he was a member of many foreign and Yugoslav scientific societies. He acquired world renown in the field of evolution biology, systematics, faunistics, comparative morphology of amphibians, reptiles and Trichoptera. He was the author of many scientific papers and monographs published in the most recognized foreign journals and academic institutions. He described over 20 taxa of lizards (Podarcis melisellensis, P. siculus), of newts (Ichthyosaura alpestris, Triturus cristatus) and Trichoptera (Wormaldia). Some life forms, in honor of professor Radovanović, are called after him. His works are cited today as they were during his life, and as curiosity, his doctoral dissertation defended in 1928 is still referred to by many scientists. He wrote many books and text-books. He was tireless researcher of nature – not only of European but also of those of distant countries. In one of such international field expeditions in the south of Africa, he tragically lost his life in April 1968, in an air accident at the Ondakaremba airport in Namibia. Few months later his remains were berried at the New Cemetery in Belgrade.

Пре педесет година у далекој Намибији на југу Африке у авионском удесу погинуо је академик Милутин Радовановић. На подстицај и у организацији Српске академије наука и уметности, тј. њеног Академијског oдбора за проучавање фауне Србије, одржан је меморијални скуп на коме је овај рад презентиран. По мом мишљењу, рад није посвећен само сећању на академика Радовановића, нити омажу истакнутом ствараоцу, па ни доказивању да се не ради о једном од заборaвљених умова Србије, већ првенствено успостављању веза између истраживања којима се Радовановић бавио и савремених из истих области, тј. циљ је био одговорити на питање да ли се још увек иде путевима на које је он закорачио или које је утро. Уз то, у раду су, уз биографију, осветљени поједини моменти из његовг живота који су били непознати или недоречени. Милутин Радовановић био је велико име српскена науке о живом свету. Рођен је 2. марта 1900. године у имућној сеоској породици у Табановићу поред Шапца. Четвороразредну основну школу завршио је у родном селу, а гимназију, после дужег прекида у школовању, у Шапцу. Највише образовање стекао је на Филозофском факултету (Инситут за филетичке студије) Тирингијског државног универзитета у Јени (Немачка) и Филозофском факултету ЛеополдФранзенс универзитета у Инсбруку (Аустрија). У Јени је окончао студије докторатом 1928. године. По повратку у домовину, радио је као суплент, односно професор, у неколико гимназија широм Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Касније прелази, као асистент, на Универзитет краља Александра у Љубљани, а потом у Земаљски музеј Краљевине Југославије у Сарајеву. Пред II светски рат кратко ради у Музеју српске земље у Београду, а још краће на Пољопривредном факултету у Сарајеву, на коме је био први професор. Током рата бива постављен за ванредног професора на Пољопривредно-шумарском факултету Београдског универзитета, па деградиран у звање доцента на Филозофском факултету. Политичке прилике после рата нису му биле наклоњене. Ипак, уздигао се до редовног професора на Природно-математичком факултету и дописног (1958) и редовног (1968) члана Српске академије наука и уметности. Од 1954 год. био је и почасни члан Академије за зоологију у Агри (Индија). Сем тога, био је члан већег броја иностраних и домаћих научних друштава. Био је светски признати стручњак из области еволуционе биологије, систематике, фаунистике и упоредне морфологије водоземаца, гмизаваца и Trichoptera. Аутор је више десетина научних радова и монографија, углавном објављених у угледним страним часописима или академским кућама. Описао је више од двадесет таксона гуштера (Podarcis melisellensis, P. siculus), мрмољака (Ichthyosaurа alpestris, T. cristatus supervsta) и водених мољаца (Trichoptera: Wormaldia). Опет, у част професора Радовановића, поједини животињски облици носе његово име. Радови му се и сада учестало цитирају, као и у време највеће научне активности, а куриозитет је често позивање на његову докторску дисертацију из 1928. године. Написао је већи број књига и уџбеника за студенте. Био је неуморни истраживач природе, не само европских предела, већ и далеких земаља. У једној таквој мисији, у међународној истраживачкој експедицији по југу Африке, трагично је окончао живот, априла месеца 1968. године у авионској несрећи на аеродрому Ондакаремба у Намибији. Земни остаци сахрањени су који месец касније на Новом гробљу у Београду.