К вопросу о происхождении праслав. *kovylъ / *kovylь ‘stipa pennata’

Abstract

Цель настоящей работы – рекапитуляция и анализ существующих этимологических толкований праслав. *kovylъ / *kovylь ‘Stipa pennata’, с особым вниманием к его возможной связи с глаголом *kovyľati (sę) ‘ковылять(ся)’, которая проливает новый свет на происхождение этого загадочного фитонима.

Contemporary etymological research is largely aimed at rethinking hitherto offered etymological solutions, especially for words that do not have a generally accepted interpretation. One of those words is PSl *kovylъ / *kovylь ‘feather-grass, Stipa pennata’, whose continuants are attested mainly in Eastern and Southern Slavic languages: Ru. kovyľ, kovyl, Ukr. koviľ, kovila, Bel. kavyľ, Bulg. kovil, koil, kofi l, Mac. kovil, kofi l, SCr. kovilje, Sln. kovilje. The etymological literature has drawn attention to the potential connection of PSl *kovylъ / *kovylь with the verb *kovyľati (sę) ‘to swing, wobble, stagger’, even though this verb does not have a unanimously accepted interpretation either. This paper departs from the assumption that the phytonym and verb under consideration have a common origin, and that the prefi x *ko- is distinguished in both forms. The verb is related to PSl *vьlati, vьlajǫ ‘to swing, swing on waves’, related to PSl *vьlna ‘wave’, *valiti (sę) ‘to roll’, and ultimately boils down to the IE root *ṷelH- ‘to roll’. As among the continuants and derivatives of the PSl verb *vьlati there is a variation of the reduced vowels (-ь- : -ъ-) at the root (cf. OCS vъlajati sę ‘to oscillate (about waves)’, etc.), forms with the vocalism -ъ- could serve as a basis for the occurrence of the secondary ablaut *vъl- / *vyl-. Thus, from the unconfi rmed prefi xed form *ko-vъlati sę (a form without the prefi x *vъlati sę is reconstructed!), an intense / iterative *kovyl(j)ati sę could be created in the same meaning. The variance of -ati / -jati can be explained from the original *kovylati, koviljǫ (sę), with the subsequent spread of the palatal ľ from the present tense stem to the infi nitive stem. This also explains the variation of the palatal and non-palatal l at the end of the stem of the deverbal noun *kovylъ / *kovylь.

Савремена етимолошка истраживања у великој мери су усмерена ка преиспитивању досад понуђених етимолошких решења, нарочито за оне речи које немају општеприхваћено тумачење. Једна од тих речи је псл. *kovylъ / *kovylь ‘ковиље, Stipa pennata’, чије су континуанте посведочене углавном у ис- точно- и јужнословенским језицима: рус. ковыль, ковыл, укр. ковиль, ковила, блр. кавыль, буг. ковил, коил, кофил, мак. ковил, кофил, с.-х. ковиље, слн. kovilje. У етимолошкој литератури скренута је пажња на потенцијалну везу псл. *kovylъ / *kovylь са глаголом *kovyľati (sę) ‘љуљати се, њихати се, клатити се, тетурати се’, иако ни тај глагол нема јединствено тумачење. У овом раду се полази од претпоставке да разматрани фитоним и глагол имају заједничко порекло, и да се у оба облика издваја префикс *ko-. Глагол се доводи у везу са псл. *vьlati, vьlajǫ ‘љуљати се, њихати се (на таласима)’, срод- ним са псл. *vьlna ‘талас’, *valiti (sę) ‘ваљати (се)’, и у крајњој линији своди на и.-е. корен *ṷelH- ‘котрљати (се), ваљати (се)’. Како међу континуантама и изведеницама псл. глагола *vьlati долази до варирања полугласа (-ь- : -ъ-) у корену (уп. стсл. vъlajati sę ‘њихати се (о тала- сима)’ итд.), облици са вокализмом -ъ- могли су послужити као основа за појаву секундарног аблаута *vъl- / *vyl-. Тако је из непосведоченог префигираног об- лика *ko-vъlati sę (облик без префикса *vъlati sę се реконструише!) могао на- стати интензив / итератив *kovyl(j)ati sę у истом значењу. Варијантност -ati / -jati може се објаснити полазећи од првобитног *kovylati, koviljǫ (sę), са накнадним ширењем меког ľ из основе садашњег времена у инфинитивну основу. Тиме се тумачи и варирање меког и тврдог l на крају основе девербалне именице *kovylъ / *kovylь.