Emerging risks and opportunities for zinc oxide-engineered nanomaterials

Abstract

Наноструктуре цинк-оксида (ZnO) у самом су врху нанотехнологија освојених услед захтева за њиховом применом, због својих јединствених особина, пиезоелектричних, полупроводничких и каталитичких. Независно од чињенице да су ZnO наноматеријали (NMs) развијени и коришћени, мало се зна о њиховој биореактивности. Удисање честица ZnO наноматеријала (ZnONMs) присутних у ваздуху, представља основни начин на који су људи изложени њиховом утицају, и то у оба случаја: из перспективе намерног излагања контакту (као код дијагностичких и терапеутских примена), или ако такве намере нема. Међутим, за токсилогију плућа за ову класу материјала до сада није учињен преглед. Циљ овог прилога је да дискутује о биореактивности ZnONM, посебно о тренутном стању ствари и нашем разумевању њихове плућне токсикологије, у светлу растварања ZnO у биолошким срединама. Могућност бољег сагледавања хазарда и ризика помоћиће спречавању нежељених исхода, док ће истовремено омогућити ефикасније искоришћавање особина ZnONM за нове примене.

Nanostructures of zinc oxide (ZnO) are at the forefront of application-driven nanotechnology because of their unique piezoelectric, semiconducting and catalytic properties. Despite the fact that the functional properties of ZnO nanomaterials (NMs) are being exploited and developed, little is known about their bioreactivity. Inhalation of airborne ZnO nanomaterials (ZnONMs) represents a key route of human exposure, both from the perspective of intentional (diagnostic and therapeutic applications) and unintentional scenarios. However, the toxicology of this class of material to the lung has not been reviewed thoroughly in the past. The purpose of this review is to discuss the bioreactivity of ZnONMs, and especially the current status of our understanding of their toxicology in the lung, in light of ZnO dissolution in biological environments. The ability to better anticipate hazard and risk will prevent unwanted outcomes, while allowing to efficiently harness ZnONM properties for novel applications.